И шта се заправо дешава у организму током периода без хране.
Пре тражења било каквих одговора, покушај адекватног превода „фастинга“ чини се сувишан или узалудан, јер је овај термин, а који дефинише начин исхране, већ постао прилично одомаћен. Многи би га вероватно пре сврстали у врсту дијете, нутриционистички тренд, маркетиншки трик или ефикасно „ресетовање“ метаболизма. А како смо свакодневно под изазовом одлука које често нису засноване на доказима и науци већ вештом манипулативном пропагандом, логично је поставити питање: да ли „фастинг“ има научно упориште?
За оне који још нису упознати са „фастингом“, ипак је важно наћи довољно стручан назив истоименог појма на српском језику. Међутим, превод није једнообразан, те се негде „интермиттент фастинг“ преводи као интермитентни, интервални или повремени пост, док се може пронаћи и термин „временски ограничена исхрана“.
Она, дакле, не дефинише шта се једе, већ када се једе. Најчешћи концепт 16:8 заснован на двадесетчетворочасовној подели у којој је дужи, шеснаесточасовни период, без хране, док се током осталих осам сати планирају оброци. Нешто флексибилнији режим је нпр. 14:10.
Велике приче
