Постоје људи који ма где били и ма шта радили, своју отаџбину и родни крај носе дубоко у срцу. Један од њих је и Славомир Ристовић звани Сандро из Краљева, човек чија животна прича звучи као филмски сценарио. Током НАТО бомбардовања 1999. године, док је живео и радио у Италији, одлучио је да, веровали или не, моторним змајем полети право ка војној бази Авијано и у тој намери је успео.
– Возио сам камион за Милано када сам позвао мајку у Краљеву. Рекла ми је да су почеле сирене и да мора да бежи у подрум. Кад сам то чуо, нисам могао да седим скрштених руку. Иначе годинама сам се рекреативно бавио летењем, то ми је био омиљкени хоби у ком сам био баш добар. Након што сам сазнао за бобмардовање, позвао сам пријатеље из летачког клуба и рекао им да направе транспарент „Но wар” и „Но гуерра”. Хтео сам да одем право у Авијано, започиње своју невероватну ппричу Сандро за РИНУ.
Како каже, план му је био несвакидашњи. У флашу од литар и по сипали су урин, који је назвао „еколошком бомбом”, а затим је моторним змајем полетео ка једној од највећих НАТО база у Европи.
– Летео сам ниско, испод далековода, да ме радари не ухвате. Када сам стигао близу базе, подигао сам се на око 1.500 метара и развио транспарент. Видео сам Аваксе и Фантоме поређане доле. Нисам стигао ни флашу са урином да бацим на њих, јер су ме приметили. Другари преко радиостанице вичу ми да погледам десно, а на мене иде Ф-16, каже Сандро.
Додаје да је авион прошао јако близу њега, а он је одмах се потрудио да активира падобран. Једва је успео да пронађе ручицу, у последњем тренутку активирао је падобран и пао право унутар базе Авијано.
– Опколили су ме војници са свих страна. Ставили ми лисице на палчеве и одвели на испитивање. Нисам ни ја до тадфа знао да могу лисице на палчеве да се ставе. Два дана и три ноћи нисам спавао. Мислили су да сам терориста, испитивали су ме како и зашто сам дошао. Било је то тада у италијанбским мнедијима, када су схватли да сам нормалан човек али јако погођен неправдом која се наноси мојој земљи, они су ме пустили, додаје он.
Иако није успео да базу гађа флашом урина, Сандрова замисао бар је на неки начин уродила плодом.
– Када су видели да сам ја успео да прођем, они су поскидали све контролоре лета да би их проверили тако да три дана одатле није полетео ниједан авион да гађа Србију, каже овај храбри човек.
Иако је скоро пола века провео у Италији, Сандро никада није желео да узме италијанско држављанство.
– Терали су ме годинама да узмем папире, али нисам хтео. Тек кад одеш из Србије, схватиш колико волиш своју земљу, каже он.
Данас живи на обали Ибра где гради мотел и паб за госте из Италије. Планира собе, чамце за весели спуст и место где ће спојити два света која су обележила његов живот – Србију и Италију.
– Италијани су добри људи, политика је нешто друго. Мене су тамо лепо дочекали, али срце ме је увек вукло овде, закључује Сандро.
О храбрости Славомира Ристовића и те пре 1999. године било је речи о медијима, јер је овај човек како сузабележиле “Барске новине”, крајем осамдесетих извео је први лет делтапланом, односно змајем, од врха Созине до импровизованог аеродрома у Спичанском пољу.
Био је првак северне Италије и учесник Првенства Европе у летењу делтапланом, уз доста ризика, јер није било јаког ветра који би га подигао након скока са стене.
И поред тога, извео је низ атрактивних фигура, укључујући и лупинг који му је био заштитни знак. На аеродрому у Сутомору га је дочекало неколико стотина људи, писале су Барске новине о овом невероватном Србину патриоти.
РИНА