Некада су млади горани на плећима носили саднице, са крамповима и ашовима освајали врхове планина, а иза њихових руку остајале су шуме које данас праве хладовину и пуне Србију свежим ваздухом. Генерације памте омладинске радне акције, песму кроз блато и хиљаде хектара посађених борова, смрча, јела и дебелих храстовина. Али ново време донело је и нове горане. Не морају више да се пењу по литицама и голим брдима, не копају рупе по врлетима и не носе џакове расада на леђима. Њихов алат данас су дронови, вештачка интелигенција и семенске куглице које из ваздуха, готово милиметарски прецизно, засејавају сваки ћувик, падину и долину.
Први „летећи горан” јуче је над Фрушком гором отворио потпуно ново поглавље пошумљавања Србије. Без мотике, ашова, крампа, будака и жуљевитих руку, дрон симболичног имена „Алигатор” засејао је за тили час падину која ће за неколико година озеленети и дисати новим плућима. На челу ове модерне бригаде налази се Ивана Радосављевић, жена која са својим тимом ради посао иза ког ће остајати хектари и хектари нових шума, четинара и зелених појасева широм Србије. Уместо уморних колона са ашовима, данас кроз небо лете дронови који буде живот на огољеним падинама и неприступачним теренима.
Планине се данас пошумљавају правим „зеленим пројектилима”. Дрон из ваздуха засипа оголеле падине семенским куглицама, својеврсним „бомбама живота”, из којих ничу јела, оморика, бор и будуће шуме које ће чувати изворе, планине и ваздух генерација које долазе.
– Мени је огромно задовољство да сам се са екипом из Лоцатора саставила у тиму у ком имамо научнике из области пошумљавања и пољопривреде, као и изванредне стручњаке из ИТ сектора. Ту су и људи који већ дуги низ година на терену користе овакву технологију. Управо та фузија довела је до тога да данас можемо једну невероватну иновацију да донесемо у Србију. Имали смо прилику да историјски, по први пут, данас пошумимо локалитет на Фрушкој гори. Ову прилику искористила бих и да се захвалим Националном парку Фрушка гора, који је препознао иновацију и отворио нам врата да у наредном периоду можемо да пошумимо њихових 448 хектара које имају у плану за наредне године, рекла је за РИНУ Ивана Радосављевић из компаније Лоцатор.
Она додаје да су дронови надмоћни у ситуацијама где људска нога не може да крочи. Посебно кад су у питању локалитети који су тешко доступни, али и пожари као једна од катастрофа које се дешавају у нашим шумама.
– Дрон је управо на таквим локацијама апсолутно надмоћан. Релативно скоро изгорело је 170 хектара шуме и једна конвенционална компанија дала је понуду да за 100 дана, са 100 људи, пошуми тај локалитет. Ми смо са дроном дали понуду да за 10 дана, са десеторо људи, пошумимо исти простор. Мислим да је то најбољи пример који показује колику предност дронови имају, и када је време и када је људство у питању, каже Ивана.
Оно што је јако важно код пошумљавања јесте да на прави начин се припреми “сеед подс”, односно бомбице, које касније дрон распршује по локалитету.
– За њих је најважније да имамо квалитетно аутохтоно семе, а затим да уз састојке попут вуне и супстрата припремимо семе у најбољим могућим условима како би, када падне на земљу, што брже пустило корен. Ништа није сто посто, али једна од најчешћих предрасуда када причамо о пошумљавању дроновима јесте да је проценат успешности мали. Међутим, уколико користимо најновије технологије, као што то радимо у компанији Лоцатор, и добре рецептуре за “сеед подс” бомбице, успешност је веома велика. Ми у принципу гарантујемо чак до 80 одсто успешности у пошумљавању локалитета, поручује Ивана.
Марио Јанковић ма вишегодишње искуство и истиче да је у дроновима будућност пошумљавања.
– Све је кренуло од неких малих дронова, да кажем играчака, а онда смо прешли на професионалне и озбиљне ствари. Ови агродронови су тренутно последња прича када је у питању технологија коју користим. Може да понесе између 150 и 200 садница, а лет траје пет, шест или седам минута, зависно од услова. Овај конкретан дрон има тај капацитет, а имамо и веће моделе са већим капацитетима. Поносан сам што сам део овог првог историјског пројекта када је у питању пошумљавање из дрона у Србији, каже Марио.
Извор: РИНА