Мали матуранти ситно броје до уписа у средње школе и до суочавања са својом првом великом животном раскрсницом. Ова одлука одавно није само бирање клупе у којој ће седети наредне три или четири године, већ стратешки корак који им може одредити даљи професионални пут.
Трендови на тржишту рада се мењају брже него икада, а интересовање за занате расте. Гимназије све чешће остају без већег прилива ђака, док се за занате тражи место више.
Након прошлогодишњег теста мале матуре Министарство просвете је објавило да је у четворогодишње образовне профиле уписано укупно 48.324 ученика, од чега у гимназије 15.124, док је у трогодишње образовне профиле уписано 9.304 ученика.
Према речима председника Форума средњих стручних школа Милорада Антића интересовање за гимназије је највеће у великим центрима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
„Када је реч о другим деловима Србије, као што су Јагодина, Параћин, Бор и Књажевац на првом месту су медицинске школе, док гимназије остају полупразне. Влада огромно интересовање за профиле као што су фармацеутски, медицински и зубни техничар. Ови смерови су доминантни, а након њих следе ИТ сектор у електротехничким школама, као и угоститељство и туризам. Велики број ђака конкурише за ове профиле јер се након њих брзо долази до посла, па тек после свих њих на ред долазе гимназије“, истакао је Милорад Антић за МОНДО.
Најпопуларнија средња стручна школа
Последњих година приметан је пораст интересовања за занимања у ваздухопловству, а разлог је недостатак пилота, контролора летења и стручног техничког кадра широм Европе, као и конкурентна плата.
Стога и не чуди што је Ваздухопловна академија у Београду једна од најтраженијих средњих стручних и високих школа у Србији и региону.
„Убедљиво најпопуларнија школа у Србији је Ваздухопловна академија. Тамо за смер техничара ваздушног саобраћаја конкурише и по седам ђака на једно место, па чак и више, тако да су сва места увек попуњена. Разлози за то леже у дуалном образовању, квалитетној практичној настави, добрим средствима за рад и одличној обуци. Након школовања, ови ученици могу да имају плату и преко 5.000 евра. Њихова диплома је призната у Европи, Африци и Азији, и то је оно што највише привлачи младе“, навео је Антић за МОНДО.
Све веће интересовање за занате
Тржиште рада у Србији и иностранству диктира нове трендове, а занатлије никада нису биле цењеније.
Према речима нашег саговорника, зараде и сигуран посао потпуно су променили свест младих када је реч о избору школе.
„Главни разлози за овако велико интересовање ученика за занате јесу брз долазак до посла, високе плате, али и квалитетна практична настава код послодаваца где ђаци науче много више него у теорији. Деца желе да савладају занат, да се што пре остваре и зараде свој динар. Захваљујући томе, они већ са двадесет година могу себи да приуште аутомобил, летовања, па чак и да подигну стамбени кредит. Они који заврше занат данас имају све предности на тржишту – занати више нису оно што су некада били, пуко преживљавање“, закључује Антић.
Девет заната за које влада највеће интересовање:
Електричар
Кувар
Масер
Фризер
Водоинсталатер
Молер
Аутомеханичар
Аутоелектричар
Возач
Предности дуалног образовања
Дуално образовање је модел средњег и високог стручног образовања где се теоријска настава изводи у школи, док ученици истовремено уче кроз практичан рад у компанијама.
Овај систем омогућава ученицима стицање радног искуства и лакше запослење одмах након завршетка школовања.
Како функционише: Ученици редовно похађају школу, а део недеље проводе на плаћеној пракси код послодавца, где раде уз подршку лиценцираних ментора.
Предности:
Стицање реалних радних вештина пре завршетка школе
Новчана накнада током учења кроз рад
Већа могућност за брже запослење
Укључивање послодаваца: Компаније које желе да учествују пролазе кроз процес акредитације и могу да поднесу изјаву о спремности преко портала ПКС Дуално образовање.
Накнада за дефицитарна занимања
Ученици у Србији који упишу средње школе по дуалном моделу и определе се за дефицитарне профиле остварују право на додатну државну стипендију у износу од 5.000 динара месечно.
Ова финансијска подршка се исплаћује током 9 месеци у години (траје цело школовање), а новац стиже на наменски рачун у Поштанској штедионици.
Списак најтраженијих дефицитарних занимања укључује:
Угоститељство: Кувари, пекари, посластичари, месари.
Машинство и обрада: Заваривачи, оператери машинске обраде резањем, ауто-електричари, механичари моторних возила.
Грађевина: Столари, полагачи облога, оператери основних грађевинских радова.
Остало: Индустријски и модни кројачи, обућари, израђивачи хемијских производа.
Извор: Мондо