Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да је Правилник о основним елементима уговора између пољопривредног произвођача и прерађивача или откупљивача сировог млека, који ступа на снагу за недељу дана, само једно од оруђа за заштиту млекарског сектора и додао да се ради и на изради акционог плана како би произвођачи унапредили квалитет млека.
– У септембру смо почели масовни мониторинг млека у целој Србији. Радимо акциони план, не само због приступања Европској унији, већ првенствено због наших произвођача, како би они схватили какав је тренутно квалитет њиховог млека и шта треба да ураде да би га унапредили – рекао је Гламочић за РТС.
Указао је да правилник ступа на снагу за недељу дана и да очекује да ће се убрзо видети позитивни ефекти у том сектору.
– Неке млекаре су већ имале правилнике са својим пољопривредним произвођачима, али неке нису. Оно што правилник дефинише јесу уговорни односи између произвођача млека, прерађивача, односно откупљивача тамо где постоји посредник у ланцу. Дефинишу се количине млека у откупу, начин откупа, мерење квалитета, ко ће га мерити, као и улога Националне референтне лабораторије. Оно што је најважније за произвођаче јесте да више не може да се деси да им се преко ноћи откаже откуп млека – рекао је Гламочић.
Истакао је да се овим правилником дефинише и рок плаћања.
– Имали смо ситуације да неке млекаре касне са плаћањем по неколико месеци. Сада је, према Закону о непоштеним трговачким праксама, максимални рок 30 дана. Онај ко не буде поштовао тај рок суочиће се са драконским казнама, које могу да износе до 0,2 одсто укупног годишњег промета – рекао је Гламочић.
Додао је да држава великим мерама помаже произвођаче млека.
– Немојте заборавити да, када се рачуна цена литра млека, имамо субвенције од 55.000 динара по грлу, као и премију за млеко од 19 динара по литру. Тога нема ни у једној земљи у окружењу. То изађе негде око 30 динара по литру млека. Наши пољопривредни произвођачи често то заборављају. Држава чини све да сачува овај сектор, јер нам је важан за очување села, као и малих и великих произвођача – рекао је Гламочић.
Говорећи о европској пракси, Гламочић је навео да су многе европске земље, примењујући строга правила, угрозиле опстанак малих произвођача, додајући да се у Србији, за разлику од Европе, малим произвођачима пружа подршка.
– За мала газдинства решење је да се баве прерадом на свом имању и да пласирају производе попут кајмака, сира и других млечних прерађевина. Тако ће моћи да опстану. Међутим, ако мисле да опстану као робни произвођачи, моја порука и апел су да ће тешко издржати конкуренцију већих фарми, јер се величина фарми константно повећава – рекао је Гламочић.
Одговарајући на питање због чега је дошло до поремећаја цена млека, Гламочић је рекао да је до тога дошло услед кретања цена на европском тржишту.
24седам