Данас православни верници прослављаву један од највећих празника, Видовдан, а широм Србије налазе се света места посвећана баш овом великом празнику и самом кнезу Лазару. У подножју Кучајских планина у селу Сење надомак Ћуприје сместила се највећа задужбина управо српског кнеза Лазара Хребљановића која је подигнута, како се верује, по наговору кнегиње Милице која је саветовала Лазара да подигне задужбину за спас своје душе.
Он је то и учинио, па је Раваница подигнута половином 14. века, а завршена неколико година пре самог Боја на Косову. Величанствена и стамена опстаје и дан данас и једна је од највећих српских светиња.
– Услед најезде Турака на Балкан Лазар је прво подигао утврђење, чија једна кула сада носи име по Милошу Обилићу, па тек онда манастир унутар тих бедема. Седам високих кула окруживало је светињу, а сада су од њих остали само темељи. Кнез Лазар је Раваницу градио као задужбину и гробну цркву и на материјалу се није штедело, посебно и пажљиво су је улепшавали украсима. По архитектонским и ликовним обележјима, Раваница је родоначелник такозване моравске школе. Градио ју је Раде Неимар из Бара, кажу за РИНУ у овом манастиру.
Оно по чему је ова светиња посебна јесте што се управо у њој налазе мошти великог српског кнеза страдалог на Косову. Две године након боја оне су донете у Раваницу, да би након што су Турци нападали манастир, палили га и рушили оне пренете у Раваницу у Срему, затим у Саборну цркву у Београду, да би касније опет биле враћене у Раваницу код Ћуприје. Од тада је манастир Раваница место ходочашћа и место где су се десила велика чуда и исцељења. Верује са да молитва над моштима кнеза Лазара има посебну моћ. Кажу да сви који се над моштима искрено помоле за помоћ, велики светац услиши њихове молитве. Кивот са моштима отворен је празником и недељом за време служења литургије, као и недељом за време читања акатиста, после вечерње службе.
– Што се тиче молитве нема везе да ли је кивот отворен или затворен, битно је да молитва буде искрена и из душе. Осим моштију кнеза Лазара налазе се и мошти Светог Пантелејмона, Георгија, Светог Јефтимија, Свете Пелагије, Светог Козма и Данијела, Свете мученице Јефимије, додају у манастиру Раваница.
И дан данас се у селу Сење препричавају чуда која су се догодила у манастиру Раваница.
– Овде су долазили многи да се помоле за исцелења и она су се догодила. Сећамо се да је мајка довела кћерку која је вриштала, испуштала невероватне крике, кад су је једва довели испред моштију одмах се умирила. Људи су долазили болесни и немоћни једва покретни, али након молитве бивало им је све боље и биље, препричавају мештани.
Манастир Раваница до краја Другог светског рата био је мушки, а онда од октобра 1946. године посаје женски. Данас су верне чуваре моштију Светог кнеза Лазара вредне монахиње које су живот посветиле Богу и овој великој светињи. Живе тихо и повучено, како и сама вера налаже, обављају све послове на имању, али и праве мелеме и стварају живописне рукотворине везући и хеклајући.
Рина