Афричка куга свиња не престаје да хара оборима српских сточара. Поводом последњег великог угинућа животиња и еутаназије на великој фарми у Хртковцима, у општини Рума, где је проглашена и ванредна ситуација, јуче је у просторијама Управе за ветерину одржан састанак Националног кризног центра за сузбијање ове пошасти.
Закључно са 9. јулом, афричка куга свиња потврђена је код домаћих свиња на 496 газдинстава у 18 општина и осам управних округа, при чему је у зараженим газдинствима угинуло 1.015 свиња, док је еутаназирано 10.515 животиња. За одштету је држава исплатила 24,9 милиона динара. Министар пољопривреде Драган Гламочић заказао је за понедељак хитан састанак на највишем државном нивоу.
Акценат састанка Управе за ветерину био је на уласку вируса на велике фарме и на сложену епизоотиолошку ситуацију у Мачванском и Сремском округу, као и на подручју Града Београда. Размотрени су ефекти до сада предузетих мера и договорени наредни кораци, пре свега интензивнија сарадња и хитно, одлучно и потпуно координисано поступање и спровођење мера свих надлежних органа и служби.
– Указано је на неопходност доследне примене свих донетих решења и наређених мера, свакодневне присутности и оперативности регионалних кризних центара, интензивнијег рада ветеринарске инспекције и максималног ангажовања и конкретне логистичке и оперативне подршке локалних самоуправа – стоји у саопштењу Министарства пољопривреде.
Иако су последњих неколико недеља у пограничном делу Срема, посебно у Кленку, Грабовцима, Витојевцима и суседним селима пећиначке општине, спровођене превентивне мере, проглашење ванредне ситуације у Руми уследило је након потврде заразе на фарми у Хртковцима. Према речима начелнице Одељења републичке ветеринарске инспекције у Управи за ветерину Љиљане Ивањац, афричка куга свиња у нашој земљи присутна је скоро пет година и представља озбиљан ударац домаћем сточарству. Вакцина још не постоји, а људи нису подложни оболевању.
Нешкодљиво уклањање
Након еутаназије, следи нешкодљиво уклањање животиња, у кафилерији или закопавањем на посебно одабраној локацији која не сме бити у контакту са подземним водама. Животиње се полажу у ископану јаму, након чега се наизменично наносе слојеви земље, креча и дезинфекционог средства, све до потпуног затварања јаме, у складу са законом прописаним процедурама.
– Морате размишљати корак испред болести – казала је Ивањчева. – Због њеног карактера неопходно је уклонити и животиње које су биле у контакту са зараженим фармама како би се спречило даље ширење вируса. Њега могу пренети људи на обући, одећи, возилима за доставу хране за животиње, али и контактом домаћих и дивљих свиња.
Љиљана Ивањац је позвала потрошаче да месо купују искључиво у регистрованим објектима који су под сталним ветеринарским и инспекцијским надзором.
Агроекономски аналитичар Горан Ђаковић оцењује да последице афричке куге свиња далеко превазилазе ветеринарски аспект.
– Свака појава афричке куге свиња производи огромне економске губитке – наглашава Ђаковић. – Не страдају само произвођачи који остају без сточног фонда, већ и читав ланац производње, од произвођача сточне хране, преко кланица и прерађивача, до превозника и трговаца. Иако држава надокнађује вредност еутаназираних животиња, нико не може да надокнади изгубљену производњу, прекинути производни циклус и време потребно да се фарма поново стави у функцију.
Како наводи, код великих фарми тај процес може да траје и до годину дана, што представља огроман финансијски удар и за произвођача и за домаће свињарство у целини. Осим економске, каже он, постоји и снажна људска димензија овог проблема.
– Ветеринари су свој живот посветили лечењу и очувању здравља животиња, а не њиховом уништавању. Зато је еутаназија хиљада грла један од најтежих послова који ветеринарска струка може да обавља. То је велики психолошки терет и за ветеринаре и за власнике фарми – опомиње Ђаковић.
Наш саговорник истиче да свако ко благовремено пријави сумњу на болест и доследно примењује мере биосигурности, не штити само своје газдинство, већ и цео сектор свињарства у Србији. Афричка куга свиња није проблем једне фарме, већ питање очувања националног сточног фонда и прехрамбене безбедности државе. Са овим наводима сагласан је и агроекономски аналитичар Милан Простран.