Претходних дана Србију је обишла вест да је биста кнеза Алексе Поповића постављена испред Старог хана у Косјерићу окренута наопачке, односно леђима окренута ка улици, затим да постамент није фиксиран и да се лако окреће са једне на другу страну.
Председница Скупштине општине Косјерић, Татјана Коковић, истакла је да везано за овај случај Општинска управа није добила никакву писану пријаву.
– Као и у сваком другом месту, тако и у Косјерићу постоје људи који чине вандалске поступке. Често се дешава да окрећу саобраћајне знакове, а сада смо, нажалост, дошли и до споменика културе. За мене је било велико изненађење када сам видела снимак људи који окрећу бисту, показујући да она није учвршћена и да може да се помера. Како је дошло до тога, у овом тренутку не могу јасно да кажем. Надлежне службе утврдиће да ли је узрок зуб времена или су вандали, њеним окретањем, довели до тога да сада може стално да се помера. То заиста не могу да тврдим, изјавила је за РИНУ Коковић.
Она додаје да Општина Косјерић има своју комисију за споменике, која ће се бавити овим конкретним случајем.
– У наредном периоду приступиће се санацији, како би биста била фиксирана и враћена у првобитно стање. Све потребне мере већ смо предузели и то ће бити урађено у наредном периоду, јер је јасно да оштећење мора да се санира. Оно што ме је изненадило јесте да се наши суграђани баве окретањем споменика и да културно-историјске споменике користе у дневно-политичке сврхе, чиме деградирају наш град. Још више ме је поразило када сам на снимку видела госпођу која ради у Туристичкој организацији општине Косјерић. Она је својевремено, када је биста наручена и постављена, била директорка те установе. То што сада на овакав начин, под знацима навода, промовише туризам у Косјерићу, сматрам заиста поражавајућим, истиче Коковић.
Биста кнеза Алексе Поповића је у Косјерићу постављена 2016. године, а након тога није рађена никаква рекоснтрукција што ће сада по свему судећи бити одрађено.
Иначе, кнез Алекса Л. Поповић био је и војвода из Првог српског устанка, командант Ужичке нахије и потписник акта о образовању Правитељствујушчег совјета сербског.
Кад је Први српски устанак пропао 1813, остао је у косјерићком крају и обављао одређене адмистративне и политичке дужности, док га 1815. Турци нису заједно са војводом Михаилом Радовићем, кнезом Василијем и трговцем Радованом Маслаћем затворили у у ужички град, а затим погубили.