Ужице има разлог за понос. Четворо младих људи, по месту рођења и пребивалишту везаних за овај град, успешно је завршило школовање на Војној академији и Медицинском факултету Војномедицинске академије у Београду и промовисано у потпоручнике Војске Србије.
Потпоручници др Кристина Милановић и др Селена Зечевић, као полазнице 12. класе, завршиле су Медицински факултет Војномедицинске академије, санитетску службу, студијски програм Интегрисане академске студије медицине. Обе тренутно обављају приправнички стаж на Војномедицинској академији у Београду.
Потпоручник Ана Гавриловић, припадница 147. класе Војне академије, завршила је студијски програм Копнена војска, модул Пешадија, а своју официрску каријеру започиње у гарнизону Рашка.
Потпоручник Јован Ћосовић, такође припадник 147. класе, завршио је студијски програм Војноелектронско инжењерство, модул Информациони системи, у оквиру информатичке службе, а официрску каријеру започиње у гарнизону Нови Сад.
Њихов успех представља круну вишегодишњег труда, али и почетак новог животног и професионалног поглавља. За потпоручника др Кристину Милановић, која је Медицински факултет ВМА завршила са просечном оценом 9,84, иза тог броја стоје пре свега рад, дисциплина и добра организација.
„Много труда, рада и дисциплине“
„Морам признати да је било потребно много труда, рада, дисциплине, свакодневне организације обавеза, али управо је то оно што је и моје колеге и мене довело до циља. Висока просечна оцена је само резултат придржавања доброј организацији уз, наравно, мало среће“, каже потпоручник др Кристина Милановић.
Њен пут ка Војномедицинској академији почео је још у време избора факултета. Као неко ко је завршио средњу медицинску школу, природан наставак био је медицински позив, али је постојала и друга, снажна мотивација – војска.
„Одувек сам имала посебно осећање када видим војну униформу, када сам гледала промоцију најмлађих официра, и негде сам помислила да је можда комбинација медицине и војске права одлука за мене, обзиром да сам завршила средњу медицинску школу и да је здравствена струка негде био мој даљи пут. Испоставило се кроз године студирања да је одлука ипак била права.“
Медицина и војна обука – два захтевна пута у једном школовању
Студије на Медицинском факултету ВМА специфичне су јер, поред обимног медицинског градива, подразумевају и војно обучавање и оспособљавање.
„Студије на МФ ВМА разликују се од других медицинских факултета управо због дела који припада војном обучавању и оспособљавању. Медицински предмети су као и на осталим факултетима, али разлика у студирању јесте управо већи број терена, обука, предмета из области војног санитета“, објашњава Кристина.
Највећи изазов, како каже, био је на самом почетку студија, када је требало пронаћи прави начин да се ускладе све обавезе.
„Највећи изазов током школовања био је управо негде на почетку студија када је било потребно научити како и на који начин ускладити учење и све обавезе у домену војног оспособљавања. Мислим да се нико не припреми довољно на то колико су предмети на факултету обимни, на који начин учити, јер ипак је ово озбиљнији степеник од средње школе.“
Дан почиње јутарњим вежбањем, а завршава се учењем
Живот кадета подразумевао је јасно утврђен ритам и свакодневну дисциплину.
„Дан увек започиње на исти начин, и то нас уводи у једну рутину која нам помаже да се што боље организујемо у остатку дана. Након устајања следи јутарње вежбање, доручак, јутарња смотра и подизање заставе.“
Након тога следе теоријска настава и вежбе на Војномедицинској академији, а после факултетских обавеза – учење, одмор и припрема за нови дан.
„Усклађивање једних и других обавеза може да буде у почетку напорно и ново, али се убрзо навикнемо на овакав темпо и мислим да се све даље одвија у најбољем реду.“
Управо су дисциплина, одговорност и тимски рад, сматра Кристина, били један од кључева успеха.
„Дисциплина, одговорност и тимски рад су управо три појма која бих навела када бих у најкраћим цртама описала МФ ВМА. Уз поштовање свега наведеног допринос је огроман, а успех и постизање крајњег циља неизоставно.“
„Сви су својим доприносом утицали да постанемо лекари“
Говорећи о професорима и менторима, Кристина не издваја једну особу, већ истиче допринос читавог наставног и медицинског кадра.
„Велику захвалност дугујемо свим професорима, доцентима, асистентима, лекарима и свом медицинском особљу факултета, али и саме установе, ВМА, који су својим трудом, преношењем знања и вештина уложили у нас много и начинили нас лекарима.“
Како додаје, сваки од њих је на свој начин оставио траг.
„Не могу да издвојим никога посебно, једноставно свако од њих је својим доприносом утицао да постанемо одговорни, вредни, добри људи.“
Чин потпоручника – први степеник у војној каријери
Промоција најмлађих официра Војске Србије један је од тренутака којем кадети теже од самог почетка школовања.
„Промоција најмлађих официра Војске Србије је нешто што сви жељно ишчекујемо и чему тежимо још од првог дана по упису факултета. У тим првим данима све изгледа далеко и недостижно, али како време пролази, дошао је и за нас тај прелеп, свечан дан.“
За Кристину чин потпоручника представља много више од ознаке на униформи.
„Наравно да нам чин потпоручника много значи, то је наш први степеник у војној каријери и подстицај за даље напредовање.“
Какав треба да буде добар војни лекар?
Одговорност, прилагодљивост и способност функционисања у тиму за Кристину су међу најважнијим особинама војног лекара.
„Добар војни лекар треба да буде спреман на све и у сваком тренутку, да се добро прилагођава у различитим ситуацијама, да буде део тима и неизоставно, наравно, дисциплинован.“
Пред Кристином и Селеном сада је приправнички стаж у трајању од шест месеци.
„Оно што моје колеге и мене даље очекује је приправнички стаж у трајању од 6 месеци, а након тога и распоред у амбулантама у различитим гарнизонима широм наше земље.“
За неке од њих пут ће потом водити ка даљем школовању и специјализацији на ВМА.
Порука младима: „Када се нешто довољно жели и воли, све се да ускладити“
Младима који размишљају о упису Војномедицинске академије Кристина поручује да не одустају од својих жеља.
„Свакако да уколико мисле да се могу пронаћи у овом позиву да покушају, да буду упорни у својим жељама и намерама. Уз пуно труда и рада, пуно је и одрицања, али то прати вредне и амбициозне људе.“
Иако школовање није било без тешких тренутака, жеља за циљем била је јача.
„Било је дана када је било тешко и напорно, али мислим да је ипак жеља за крајњим циљем била јача.“
А када говори о највреднијем што носи из кадетских дана, Кристина без размишљања издваја – пријатељства.
„Пријатељства која смо склопили су драгоцена“
„Дефинитивно по пријатељствима. Оно што нас, кадете, повезује је заједнички живот у интернату од првог до последњег дана школовања, заједничке активности, одласци на терене, на обуке.“
У тим заједничким данима настале су везе које ће трајати и након завршетка студија.
„Заиста, пријатељства која смо склопили су драгоцена, време које смо провели заједно је незаборавно. То је оно што је био лек за тешке и напорне дане.“
За Кристину Милановић, Селену Зечевић, Ану Гавриловић и Јована Ћосовића једна важна етапа је завршена. Кристина и Селена настављају професионални пут на ВМА, Ана одлази у гарнизон Рашка, а Јован у Нови Сад.
Путеви ће им се професионално можда разликовати, али оно што су заједно прошли остаје заједничко искуство које ће их повезивати.
Четворо младих Ужичана данас носи официрске чинове, а са њима и име свог града. Њихов успех је понос Ужица, њихових породица, професора и свих који су били уз њих током година школовања.
Од првих кадетских дана, када је циљ деловао далеко, до свечане промоције у најмлађе официре Војске Србије, Кристина, Селена, Ана и Јован показали су да се уз рад, дисциплину, упорност и веру у оно што се жели – стиже до циља.
Кадетски дани су завршени. Официрски пут тек почиње. А Ужице на њих може да буде поносно.
Огласна табла