У времену када се многи традиционални занати полако губе, Удружење жена „Тарска орхидеја“ већ 15 година чува вештине које су се некада преносиле са генерације на генерацију. Ткање, плетење, вез, пустовање вуне и израда предмета од текстила само су део онога што вредне руке чланица овог удружења стварају у свом простору у самом центру града.
Прича о „Тарској орхидеји“ почела је пре 15 година, након што је Форум жена организовао обуку за ткање. Од тридесетак жена које су тада показале интересовање, временом је остало десетак повремено активних, док је четири до пет жена данас редовно у удружењу.
Радним данима окупљају се од 10 до 14 часова. То није само време за израду предмета, већ и простор за дружење, разговор, размену искустава и учење.
„Радимо све од ручних радова. Почеле смо од ткања, израђујемо појасеве за народне ношње, ткамо простирке, плетемо, бавимо се пустовањем вуне и везом. Имамо два разбоја, машине за шивење, игле које се користе за пустовање и сав материјал који нам је потребан“, кажу у „Тарској орхидеји“.
Од ткања до уникатних поклона
Производи које израђују чланице удружења имају и употребну и декоративну вредност. Могу се пронаћи различити ручно рађени предмети – од везених кошуља и хаљина, преко рукавица, капа, чарапа и папуча, до крпарица, простирки и традиционалних појасева.
Посебно су занимљиви уникатни предмети који могу бити и оригиналан поклон, али и користан производ, попут ручно израђених појасева за леђа.
Сваки предмет носи печат ручног рада и време које је у њега уложено, што га издваја од индустријски произведених производа.
За чланице „Тарске орхидеје“, међутим, вредност њиховог рада није само у продаји производа.
„Поента је у томе да се ми састајемо, да радимо, да размењујемо своја искуства и да једна од друге учимо. Тако смо радиле и до сада и мислим да је то јако битно.“
Врата су отворена за све, посебно за млађе
Један од највећих изазова са којима се удружење суочава јесте како обезбедити да знање о традиционалним занатима не нестане заједно са генерацијама које их данас чувају.
Зато су врата „Тарске орхидеје“ отворена за све који желе да науче нешто ново, а посебно би волеле да им се придруже млађе жене.
„Врата су увек отворена за свакога ко жели нешто да научи. Посебно бисмо волеле да млађи дођу, да им покажемо шта радимо, да науче, да када ми једног дана одемо, неко остане иза нас и настави.“
У томе виде и један од основних смислова свог постојања – да традиционалне вештине не остану само успомена, већ да добију нове носиоце.
Подршка која је стигла у правом тренутку
Удружење је у ма рту месецу посетила и председница Народне скупштине Ана Брнабић, која се током посете упознала са радом чланица и сама испробала ткање.
Током разговора питала их је шта им је потребно за боље услове рада. Као највећи проблем издвојиле су недостатак климатизације, јер је њихов простор зими веома хладан, а лети изузетно топао.
Обећана помоћ је убрзо реализована, па је клима-уређај постављен и већ се користи.
„Била је заинтересована за оно што радимо, пробала је и да тка и могу да кажем да јој је то успешно ишло. Питала нас је да ли нам нешто недостаје и може ли да нам помогне. Нама је првенствено била потребна клима, јер је овде зими јако хладно, а лети превише топло. После неколико дана позвали су нас из њеног кабинета и рекли да сачекамо човека који је задужен за постављање климе. И заиста, клима је постављена“, наводе чланице удружења.
Туристи препознавали аутентичност
„Тарске орхидеје“ налазе се у сали на првом спрату зграде некадашњег комитета, у самом центру града. Иако су физички близу главних градских токова, желе да их посети још више суграђана и туриста.
Посебно добар период био је пре пандемије коронавируса, када су у њихов простор долазили гости из различитих крајева, али и из иностранства.
„Док није била корона, било је супер. Долазили су људи са свих страна и били су јако заинтересовани за оно што радимо. Имали смо доста гостију из Хрватске. Они су нам били баш занимљиви гости, хтели су да пробају и сами нешто да ураде.“
Сарадња са Туристичком организацијом „Тара Турист“ додатно је допринела да туристи упознају рад удружења, јер су организоване посете група.
За „Тарску орхидеју“ то је важно искуство које показује да традиционални занати могу бити део туристичке понуде – не само кроз продају сувенира, већ и кроз непосредно искуство посетилаца.
Желе да изађу пред суграђане
Чланице удружења сматрају да би један од начина да приближе свој рад већем броју људи било организовање демонстрације заната на јавном месту.
За то им је потребан мањи, ручни разбој који би могао да се постави на сто или тезгу, на пример у пешачкој зони.
Тако би суграђани и туристи могли уживо да виде како настаје предмет од вуне или конца, да разговарају са женама које се тиме баве, а можда и сами покушају да ткају.
„Мислим да многи наши суграђани још увек и не знају да смо овде. Можда сада знају због средстава информисања. Волеле бисмо да дођу, да пробају да раде са нама и виде колико је то занимљиво и, бар за мене, опуштајуће.“
Следећи корак – веће тржиште и „етно мрежа“
У „Тарској орхидеји“ желе да своје производе пласирају на шире тржиште, а једна од могућности је повезивање са етно мрежом и другим организацијама које окупљају произвођаче традиционалних и ручно рађених производа.
Међутим, за то је потребно додатно ојачати само удружење.
Већи број активних чланица значио би више производа, више идеја, али и могућност да се конкурише за различите пројекте и обезбеди додатна опрема.
„Мислим да бисмо, када бисмо имале више жена које желе да се баве ручним радовима, могле да конкуришемо и да би то био пун погодак за нас.“
Поред ручног разбоја, потребни су им и материјали и друга опрема, а добродошла би им била и помоћ у писању пројеката, како би лакше дошле до средстава за развој.
Од свог рада саме обезбеђују функционисање удружења
„Тарска орхидеја“ је непрофитно удружење, а средства за рад обезбеђују углавном продајом производа које саме израђују.
Свака продаја тако представља и подршку њиховом даљем раду – набавци материјала, одржавању опреме и очувању простора у коме се окупљају.
А оно што се у том простору чува много је вредније од самих производа. Чувају се знање, стрпљење, техника и сећање на начин рада који је некада био саставни део свакодневног живота.