Напустити градски живот и започети ново поглавље на планини није одлука која се доноси преко ноћи. За наше саговорнике, љубав према Златибору настајала је годинама – кроз путовања, упознавање људи, обилазак златиборских села и откривање начина живота који их је, како кажу, вратио неким једноставнијим и искренијим вредностима.
После живота у великим градовима и иностранству, одлучили су да свој дом граде у златиборском селу Шаиновци. О томе шта их је привукло овом крају, како су доживели људе и природу Златибора и шта за њих значи живот на планини, говорили су у разговору за наш лист.
Шта је то што вас је прво привукло Златибору и због чега сте баш овде пожелели да започнете нови живот?
Оно што Златибор има, а ниједно друго место у Србији нема, јесу Златиборци. Јединствен дух људи овде, оптимизам, непосредност, спонтаност и директност. Људи су доста конкретни и тачно знају шта желе. Духовити су, ведри и вредни, можда мало неповерљиви када вас први пут виде, али ако вас прихвате – то је онда за цео живот.
Стварно смо пуно путовали и живели у разним страним земљама, али оно што нас прво привуче јесте енергија неког места. А она је на Златибору посебна.
Након живота у Емиратима и града, шта сте на Златибору пронашли, а што вам је недостајало? Колико су природа, мир и другачији начин живота утицали на вашу одлуку?
Природа и мир за нас јесу истинске и праве вредности. Онај ко научи да живи и ужива у природи је богат човек. Али природу треба чувати и дати јој нешто заузврат, јер нас је много, а планина је једна.
Зато смо ту да својим искуством и помало знањем из различитих области допринесемо локалној заједници. Већ годинама упознајемо и обилазимо Златибор и трудимо се да промовишемо понуду и туризам овог краја на најбољи начин.
Зашто баш Шаиновци? Шта вас је у овом делу Златибора посебно освојило?
То село је посебно – скривено, а истовремено и дивље и питомо. Волимо златиборска села, а Шаиновци и Доброселица су заиста посебни.
Чим сам први пут, помало случајно, аутомобилом залзалутао у Шаиновце, осетио сам да је то то.
Да ли је одлука да се преселите на Златибор дошла спонтано или је сазревала годинама?
Та одлука није била ни мала ни лака. Сазревала је годинама, јер сам заиста заљубљеник у овај крај и годинама сам упознавао околна села. Прво сам упознавао људе, дружио се са кравама и овцама, пио ракију са мештанима. И, наравно, појели смо позамашан број комплет лепиња – другачије не може.
Када човек прође кроз тај процес, после десетак година једноставно преломи. Кажеш себи: „Е, сад желим да имам нешто своје.“ Па, Боже здравља, да једног дана и ми можемо да кажемо да смо Златиборци.
Да ли је Златибор за вас данас само место на којем градите кућу или је већ постао нови начин живота?
Већ познајемо много људи овде и стекли смо пријатеље. Могу отворено да кажем да се на Златибору чешће виђамо и дружимо са људима него што смо то радили у Београду, на Дорћолу. Све је близу и сви су за акцију.
Трудимо се да будемо и добри домаћини, али и добри гости. Некако нас живот овде враћа коренима и ритуалима које су имали наши стари –једноставнијем, споријем и искренијем животу.
Боже здравља, то су неке вредности које човек жели да пренесе својој деци.
Када једног дана завршите кућу и осврнете се на цео овај пут, због чега бисте рекли да је вредело напустити град и започети живот на Златибору?
То ћемо вам рећи када завршимо кућу.Колико год био позитиван и оптимиста, истовремено гледам да будем практичан и реалан. Мислим да су овде природа и планина господари, а човек може само да се труди и ради како би им се прилагодио. Како ја видим живот овде, мислим да ћемо тек после две или три године живота на Златибору имати праву слику. До тада желимо да се захвалимо свим дивним људима са Златибора, из околине и градова Западне Србије који су нам пожелели добродошлицу.
И велики поздрав за Чајетину.
Извор: Златиборске вести