Неке школе се памте по оценама, неке по згради, а неке по људима који су из њих изашли и својим знањем, радом и талентом оставили траг далеко изван школских клупа. Ужичка гимназија припада управо тим школама. Скоро два века она је део живота Ужица, место на којем су генерације младих правиле прве кораке ка својим будућим позивима, стицале знање, пријатељства и успомене које трају читавог живота.
Њене учионице памте бројне генерације, али и имена која су постала део историје српске науке, културе и друштва. Данас, у времену у којем се свет мења брже него икада, Ужичка гимназија настоји да сачува оно највредније из своје традиције, али и да младима отвори врата ка новим знањима, технологијама и изазовима будућности.
Ужичка гимназија је школа са готово двовековном традицијом. Кроз њене учионице прошле су генерације ученика, међу којима су били и великани попут Љубе Стојановића, Димитрија Туцовића и Љубомира Симовића. Управо зато, како истиче директорка, очување традиције и отвореност према новим временима нису супротстављени циљеви.
„Традиционалне вредности и савремено образовање не треба супротстављати. Управо је у томе снага једне школе са дугом историјом – да сачува оно што је вредно, а истовремено буде отворена за промене“, каже Соња Ковачевић вд директора Ужичке гимназије.
Према њеним речима, Ужичка гимназија је током готово два века показала способност да се прилагођава времену, а да при том не изгуби свој идентитет.
Данас је, додаје, циљ да ученици, поред квалитетног знања, стекну и вештине неопходне за живот у свету који се веома брзо мења.
„Технологија се мења, образовни модели се мењају, али потреба за знањем, одговорношћу, радозналошћу и критичким мишљењем остаје иста“, истиче Ковачевић.
Наслеђе као обавеза, а не само повод за понос
Чињеница да су Ужичку гимназију похађали људи који су оставили дубок траг у науци, култури, уметности и друштву представља велики понос, али и одговорност.
Имена Љубе Стојановића, Димитрија Туцовића, Љубомира Симовића и многих других, према речима директорке, део су идентитета школе, али њихово наслеђе не би требало посматрати само као део прошлости.
„Њихово наслеђе не треба да буде само разлог за понос, већ и подстицај младима да схвате да порекло није гаранција успеха, већ обавеза да својим радом наставе оно што су претходне генерације започеле. Свака нова генерација има прилику да остави сопствени траг“, поручује директорка.
Иза сваког успеха стоје рад, дисциплина и посвећени професори
Ученици Ужичке гимназије годинама постижу запажене резултате на републичким и међународним такмичењима. Иза тих резултата, међутим, не стоји само таленат.
„Иза сваког резултата стоји много рада, дисциплине и истрајности“, каже директорка, додајући да ученици имају снажну унутрашњу мотивацију и жељу да сазнају више од онога што је предвиђено наставним програмом.
Посебно место у том процесу имају професори, који препознају таленат, подстичу ученике и спремни су да уложе додатно време и труд.
„Важна је и атмосфера у школи – када ученик види да се знање, труд и успех цене, он добија додатну мотивацију да напредује“, истиче она.
Успех ученика видљив је и након завршетка средње школе. Велики број матураната наставља школовање на престижним факултетима у Србији и иностранству, а њихови резултати на пријемним испитима годинама потврђују квалитет рада школе.
„То је једно од највећих задовољстава свакога ко ради у школи. Резултат нашег рада није само диплома коју ученик добије на крају четвртог разреда, већ оно што он постане након што напусти гимназију“, каже Соња Ковачевић.
Посебно је радује што многи бивши ученици, иако успешни у земљи и иностранству, не заборављају своју школу.
„То је можда и најлепша потврда њеног квалитета.“
Школа која учи младе да мисле
Савремено образовање, према речима директорке, не може се свести само на преношење информација. Зато се у Ужичкој гимназији посебна пажња посвећује развоју критичког мишљења, одговорности и самосталности ученика.
„Знање само по себи није довољно. Наш циљ је да ученик научи да поставља питања, да размишља, проверава информације, аргументује свој став и преузима одговорност за своје одлуке“, објашњава Ковачевић.
То се, додаје, не развија само кроз уџбенике, већ и кроз разговор, дебате, истраживачки рад, такмичења, пројекте и различите ваннаставне активности.
У том процесу професор има далеко већу улогу од класичног преносиоца знања.
„Добар професор не преноси само знање – он буди радозналост. Често управо један професор може да буде особа која ће ученику променити поглед на одређену област и усмерити га ка будућем позиву.“
Знање нема границе
Ужичка гимназија је препознатљива и по бројним културним, научним и међународним пројектима. Директорка наглашава да школа мора да буде много више од места на коме се учи за оцену.
Ученици кроз различите активности добијају прилику да говоре, стварају, истражују, путују, упознају друге културе и сарађују са вршњацима из других средина и земаља.
Таква искуства, како истиче, развијају комуникацијске и социјалне вештине, самосталност, толеранцију и отвореност према другачијем.
„Оно што је посебно важно јесте да ученици кроз такве активности схвате да знање нема границе и да могу равноправно да комуницирају и сарађују са својим вршњацима из других средина и земаља.“
Поверење ученика и родитеља мора стално да се оправдава
Велико интересовање основаца за упис у Ужичку гимназију, према речима директорке, представља потврду поверења које школа ужива.
„Мислим да чињеница да из године у годину имамо велико интересовање ученика довољно говори о поверењу које нам родитељи и ученици указују. Али то поверење није нешто што се подразумева – оно мора стално да се оправдава.“
Један од највећих изазова данашњег образовања јесте чињеница да млади одрастају уз огромну количину информација, нове технологије и вештачку интелигенцију.
Задатак школе, сматра директорка, није да се бори против тих промена, већ да научи ученике како да их користе одговорно и критички.
„Гимназија мора да их припреми не само за факултет, већ за свет у којем ће морати да уче и прилагођавају се током читавог живота.“
Бивши ученици – жива веза прошлости, садашњости и будућности
Посебан потенцијал школе представљају и њени бивши ученици, који су данас успешни професори, научници, лекари, уметници и привредници.
„Наша врата су за њих увек отворена и веома нам је важно да останемо повезани“, каже директорка.
Њихова искуства могу бити драгоцена садашњим ученицима – кроз предавања, разговоре, радионице, менторство или сусрете са онима који су некада седели у истим клупама.
„Када се врате у своју школу и разговарају са младима, они заправо представљају живу везу између прошлости, садашњости и будућности гимназије.“
„Не живети у прошлости, већ стварати нешто ново“
На крају директорка Ужичке гимназије упутила је поруку будућим гимназијалцима и њиховим родитељима.
Младима поручује да у гимназију не долазе само по добре оцене, већ по искуство, знање и прилику да открију шта их заиста занима.
„Да буду радознали, да питају, греше, покушавају поново и да не одустају када нешто не иде одмах.“
Родитељима, с друге стране, поручује да приликом избора школе не гледају само на то која ће школа детету омогућити добар упис на факултет, већ и на средину у којој ће оно израсти у самосталну, одговорну и радозналу младу особу.
А суштина поруке о будућности школе, каже, можда се најбоље може свести на једну мисао:
„Чувајући традицију, не треба да живимо у прошлости. Треба да будемо довољно храбри да традицију наставимо тако што ћемо стварати нешто ново. Ужичка гимназија је имала генерације на које је поносна. На нама је да омогућимо да и будуће генерације имају разлог да буду поносне на своју школу“.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Ужица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла