Ушушкана међу шумадијским брдима, вековима одолева зубу времена и чува причу о вери, традицији, занату и најважнијим тренуцима српске историје. Црква брвнара посвећена Светом Ђорђу у Такову осим што је драгоцена светиња рудничко-таковског краја, она је и место које је остало уписано у историју модерне Србије. И управо испред ове цркве одиграли су се догађаји који су променили ток српске историје.
Године 1813, након слома Првог српског устанка, Милош Обреновић је испред цркве формално поново признао турску власт на овим просторима. Само две године касније, на празник Цвети 1815. године, Таково постаје једно од најважнијих места у историји Србије.
„Много значајнији догађај за нас као народ десио се управо испред ове цркве брвнаре 1815. године. На празник Цвети можемо слободно рећи да је одавде заправо кренуо Други српски устанак. Након што је овде одржана скупштина, Милош Обреновић изабран је за вођу Другог српског устанка”, каже за РИНУ Никола Петаковић.
Осим историје, ова светиња пажњу привлачи и својим специфичним начином градње. Цркве брвнаре карактеристичне су за мајсторе Осаћане, чувене градитеље који су крајем 18. и почетком 19. века градили бројне сакралне и друге објекте широм Србије.
„Ако бисмо то данас гледали, можемо рећи да је црква била монтажно-демонтажна. Управо тај начин израде особен је мајсторима, чувеним Осаћанима, који су градили ове верске, али и друге објекте крајем 18. и почетком 19. века”, објашњава Петаковић.
Такав начин градње имао је и практичан разлог. Црква је могла релативно лако да се расклопи и премести уколико би постојала опасност од њеног уништења или скрнављења. Посебну лепоту светињи дају дуборези на улазним вратима, довратницима и надвратницима. Иако се често може чути прича да су мајстори истиом секиром којом су секли дрво израђивали и дуборез, стручњаци упозоравају да је то више део народног предања него историјски потврђена чињеница.
„То је можда мало мистификовање људи који су се бавили тим занатом. Међутим, не треба умањивати њихов значај, јер су користили веома оскудне алате за градњу оваквих објеката. Свој печат давали су управо дуборезом на улазним вратима, надвратницима и довратницима”, каже Петаковић.
А врата ове цркве имају и симболику. Њихова висина је таква да човек који улази у светињу мора да се сагне и поклони.
„Та, наизглед скромна улазна врата имала су за циљ да свако ко жели да уђе у цркву прво мора да се поклони, а тек онда да уђе у саму светињу”, објашњава Петаковић.
Данас црква Светог Ђорђа и Таково представљају место на коме се прошлост упознаје и доживљава.
„Сама црква и Таково као историјско место требало би да буду својеврсно ходочашће за нас као народ. Ово је место где се стварала модерна српска држава. Јунаци из овог краја донели су нам слободу у којој данас уживамо у нашој Србији”, поручује Петаковић.
Дакле, међу шумадијским брдима, међу старим гредама и дуборезима, црква Светог Ђорђа у Такову и данас чува сећање на време када се сан о слободи претварао у историју. Ко год дође у Таково, не долази само да види стару цркву, долази да стане на место на коме је један народ почео да исписује ново поглавље своје државе.
Рина