Манастир Острог, уклесан готово у саму стену Острошке греде између Никшића и Подгорице, вековима окупља вернике из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и бројних других крајева света. У ову велику православну светињу људи долазе са молитвом, носећи тешке бриге, страхове, болест у породици или животне одлуке са којима више не знају како да се изборе.
Док једни до Острога стижу аутомобилом или аутобусом, има и ходочасника који последњи део пута прелазе пешке. Многи, међутим, ходају десетинама, па чак и стотинама километара како би стигли до манастира и поклонили се моштима Светог Василија Острошког.
Посебно уочи 12. маја, празника Светог Василија Острошког, читаве групе ходочасника крећу ка Горњем манастиру. Тада се пред светињом стварају дуге колоне верника, које не престају ни током дана ни током ноћи.
Шта се заправо ради пред моштима Чудотворца?
За многе који први пут одлазе под Острог управо је прилазак моштима највећа недоумица. Ипак, не постоји посебна формула коју морате да изговорите како би ваша молитва била „исправна“.
Када у цркви Ваведења Пресвете Богородице приђете кивоту у којем почивају мошти светитеља из 17. века, најважнији су поштовање према светињи и искрена молитва. Верници се прекрсте, поклоне и целивају кивот.
Због великих гужви пред моштима се не задржава дуго, па ни оно што желите да кажете Светом Василију не мора бити дугачко. Верници се могу помолити за здравље, породицу, децу, мир, опроштај или снагу да издрже тежак животни период.
Највећа заблуда под Острогом
Међу верницима се често преноси савет да оно што их мучи у молитви повере Светом Василију и да из манастира не одлазе носећи исти терет на исти начин. Међутим, то не треба схватати као магијски ритуал, нити под Острог долазити са уверењем да је потребно испунити читав низ народних обичаја и правила која гарантују остварење жеља.
Одлазак под Острог првенствено је одлазак на молитву. Верник може да присуствује богослужењу, запали свећу и остави имена својих ближњих за молитвено помињање, док су за исповедање и причешће потребни одговарајућа духовна припрема и разговор са свештеником.
Утеха и снага
Из Острога се не одлази са обећањем да ће сваки проблем нестати или да ће болест аутоматски престати. Боравак у манастиру прилика је да верник оно што више не може сам да носи повери Богу и затражи снагу, утеху и наду.
Под Острог се, међутим, не долази само када је тешко. Многи верници овој светињи враћају се и када је све добро, само да би изговорили једну једноставну реч – хвала.
24седам