Први потпредседник владе и министар финансија у техничком мандату Синиша Мали најавио је да ће сутра почети исплата једнократне државне помоћи пензионерима и да ће они добити између 20.000 и 35.000 динара у зависности од висине пензије, а новац ће добити и корисници дечјег додатка, новчане социјалне помоћи и борачког додатка.
Он је за ТВ Прва рекао да је реч о делу ширег пакета помоћи грађанима, вредног 980,6 милиона евра који обухвата и друге мере, попут ваучера и смањења цена лекова.
Према речима Малог, од 1. децембра биће повећане плате у јавном сектору за осам одсто, запослени у установама социјалне заштите добиће повећање од 12 одсто, док ће пензије бити повећане за 7,5 одсто, а то значи да ће просечна пензија након тог повећања бити око 520 евра, док је 2012. године, како је подсетио, износила 204 евра.
Мали је подсетио и да пријава за једнократну помоћ од 6.000 динара траје до 21. септембра, док ће исплата пријављенима почети од 22. септембра, а да пензионери и одређене категорије корисника помоћ добијају аутоматски.
„Позивам грађане који се још нису пријавили да се пријаве. До сада се 1.504. 000 грађана већ пријавило за ту помоћ додатно на негде око четири милиона људи који ће ту помоћ примити из Акционарског фонда и који не морају да се пријављују“, рекао је Мали.
Мали је најавио и да ће просечна плата у Србији у децембру достићи 1.200 евра, док је циљ програма „Србија 2027“, да просечна зарада до краја наредне године буде 1.400 евра. Он је додао и да ће минимална зарада од 1. јануара наредне годиние први пут прећи 600 евра, уз циљ да до краја 2027. достигне 650 евра.
Министар је подсетио и да је стопа незапослености у Србији тренутно око седам одсто док је 2012. године износила 25,9 одсто, а да су плате у реалном износу од 2012 повећане 69,6 одсто.
„Скоро 70 одсто је порастао животни стандард“, нагласио је Мали. Према његовим речима, сви ови показатељи најбоље говоре о успеху економске политике Србије.
„Од плата, пензија, минималне зараде… све што смо обећали, све смо то испунили, а то кажем, у условима који нису били идеални, поготово због ситуације у свету и сукоба, али и изазова са којима се светска економија суочава“, рекао је Мали.
Он је подсетио и да је на рачуну буџета у јуну 2012. године било око 70 милиона евра, док Србија сада на рачуну има око 560 милијарди динара, односно готово пет милијарди евра.
„Разлика је огромна и зато имате могућност да исплатите једнократну помоћ, да дижете плате и пензије, али и да не зауставите ниједан капитални пројекат“, рекао је Мали.
Он је оценио да су већи приходи буџета последица привредног раста, инвестиција, повећања запослености и већих прихода од пореза и доприноса.
„Не трошимо, него инвестирамо“, рекао је Мали и додао да се новац улаже у аутопутеве, брзе саобраћајнице, пруге, болнице и школе, а то доприноси отварању нових радних места и даљем расту прихода државе. Како наглашава, држава врло јасно и одговорно води економску политику која показује резултате, који су превасходно у корист грађана Србије.
„Више смо направили за ових 14 година него за претходних 67, при чему још 60 километара отварамо до краја године, а и 400 километара се гради. Потпуно је другачија ситуација – 2012. бруто домаћи производ (БДП), односно вредност свега што се произвело у Србији, била је око 35 милијарди евра, а следеће године биће три пута већа“, рекао је он.
Јавни дуг 43,7 одсто БДП-а
Мали је навео и да јавни дуг Србије тренутно износи 43,7 одсто БДП-а, док је просек еврозоне око 89 одсто, и да тај податак показује да је Србија ниско задужена земља. Он је казао и да су 2013. и 2014. била огромна дуговања за спортисте а да је сада одбојкашицама које су освојиле бронзану медаљу у року од два, три дана, новац који им се дугује исплаћен на рачун и никоме се ништа не дугује.
Како је подсетио, држава је успоставила и алиментациони фонд, субвенције за куповину првог стана за мајке, повољне стамбене кредите за младе, као и право на накнаду за родитеље-неговатеље.
Према његовим речима, смањење цена лекова на рецепт, кошта државу више од 100 милиона евра годишње, али представља испуњавање обећања грађанима. Нагласио је и да све мере од повећања плата и пензија до једнократних помоћи, јефтинијих лекова и улагања у инфраструктуру, имају за циљ побољшање животног стандарда грађана, уз очување макроекономске стабилности.
„Ништа не гледамо као трошак, већ гледамо као инвестицију. Инвестиција у људе, инвестиција у искуства“, закључио је Мали.
24седам