Ужичка публика има прилику да у Градској галерији упозна део стваралаштва Уроша Предића кроз изложбу „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности“. Поставка доноси дела која истовремено представљају вредан пресек Предићевог уметничког рада и својеврсно сведочанство о људима који су обележили научни и културни живот Србије прве половине 20. века.
Посетиоци могу да виде 13 уљаних слика, 11 цртежа, односно илустрација за песму „Сватови Нука Новљанина“, насталих за збирку „Српске народне јуначке песме (са сликама)“, као и примерак ове публикације.
Централни део поставке чине портрети председника и академика некадашње Српске краљевске академије, али и других личности значајних за српско друштво тог времена. Међу њима су Јован Цвијић, Стојан Новаковић, Слободан Јовановић, Александар Белић и Бранислав Петронијевић.
Посебну пажњу привлаче портрети вајарке Вуке Велимировић и научнице Ксеније Атанасијевић, јединих жена представљених у низу портрета, које су биле познате и као бориље за женска права. Поставка је обогаћена и пејзажом „Рано јутро са мога балкона, Карабурма“, који представља поглед из Предићевог атељеа, као и иконом „Свети Димитрије“.
Говорећи о значају изложбе, директор Градске галерије Ужице Зоран В. Цветић истакао је да она превазилази оквире представљања уметничких дела, јер посетиоцима приближава и људе чије је ликове Предић сачувао од заборава.
„Ова поставка нас истовремено подсећа на плејаду наших стваралаца из света науке и уметности. Пука имена обухватају највише домете једне епохе. Њихова дела су разнородна и различитог карактера, њихови животи испуњени различитим искуствима, али све их веже један простор и један човек – место у атељеу Уроша Предића“, рекао је Цветић.
Дела представљена ужичкој публици део су фонда Српске академије наука и уметности. Већину њих Предић је за живота поклонио или завештао Академији, чији је био члан, а Градској галерији Ужице уступљена су из уметничке збирке, архива и библиотеке САНУ.
Изложба је дело ауторке Јелене Межински Миловановић, а у већем обиму први пут је представљена пре две године у Београду под називом „Урош Предић – Достојанство свакодневице“. Након Београда, дела су излагана и у Крагујевцу. У Ужицу је изложбу, у име ауторке поставке и САНУ, отворио историчар уметности проф. др Игор Борозан, дописни члан САНУ.
Борозан је указао на посебну вредност Предићевих портрета, истичући да су бројне личности које је уметник сликао у колективном памћењу остале управо онакве каквима их је он видео и представио. Његову портретску уметност одликују психолошка уверљивост и прецизност, уз сведено коришћење пратећих симбола и елемената.
Урош Предић (1857–1953) један је од најзначајнијих представника академског реализма у српској ликовној уметности. Школовао се на Ликовној академији у Бечу, а током каријере изградио је препознатљив опус у којем посебно место заузима портретно сликарство. Једно од његових најпознатијих дела је „Косовка девојка“.
Предић је самостално излагао у Београду 1888. године, био један од оснивача и дугогодишњи председник Друштва српских уметника „Лада“, а за свој рад добио је бројна признања, међу којима и бронзану медаљу на Светској изложби у Паризу 1889. године. Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, док је за сталног члана Српске краљевске академије изабран 1910. године.
Изложба „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности“ у Градској галерији Ужице отворена је за посетиоце до 28. септембра.