Вожња бициклима кроз Србију може бити занимљива спортска или рекреативна активност. Али када се представља као начин промоције програма за вођење државе, сасвим је оправдано поставити питање: где је ту озбиљна политика и конкретан програм?
Вођење државе није излет, није рекреативна тура и није такмичење у томе ко ће прећи више километара. Држава има привреду коју треба развијати, здравство које треба унапређивати, образовање, безбедност, инфраструктуру, пољопривреду, енергетику и спољну политику.
Озбиљна политика се не доказује бројем пређених километара, већ мерљивим резултатима.
Оно што грађане занима је колико ће им порасти плате и пензије? Колико ће бити нових радних места? Када ће им бити асфалтиран пут? Када ће моћи на операцију?
Одговорна политика мора да гарантује и оно што грађани очекују сваког дана: стабилно снабдевање електричном енергијом и гасом, сигурност система у кризним периодима, редовна и извесна примања, функционалне јавне службе и економску стабилност.
Пензионери желе да знају када им стиже пензија, јер људи који су деценијама радили и издвајали за систем не смеју бити третирани као статистика, нити као непожељна категорија.
Држава која поштује своје грађане не мери њихову вредност годинама, нити чека да неко „испадне“ из бирачког списка.
Постоји и још једно важно питање на које грађани Србије имају право да добију јасан одговор.
Да ли су Срби геноцидан народ? Каква ће бити политика према Косову и Метохији? Да ли би увели санкције Русији? Да ли би Србију водили ка чланству у НАТО?
То нису споредна питања. То су питања државног суверенитета, безбедности и гаранције мира и стабилности.
Управо зато јавност има право да буде посебно опрезна када се иза атрактивне кампање, бициклистичких тура и општих политичких парола не види јасно шта би се догодило када би ти људи заиста добили могућност да доносе најважније државне одлуке.
Такође, треба се запитати и да ли се иза те атрактивне кампање заправо крију спољни интереси који желе слабу, подељену и зависну Србију?
Огласна табла