Јесен са собом доноси бескрајан рад у башти. Лишће опада свакодневно, гране се секу, суво цвеће се скупља, а трава се мора сакупити пре зиме. За многе власнике кућа, најбрже решење делује као шибица, мала ватра у задњем делу дворишта и проблем нестаје за неколико минута. Међутим, овај гест урађен из навике може вас на крају коштати на хиљаде леја.
Можете ли спаљивати лишће и гране у дворишту?
Спаљивање лишћа и биљног отпада је забрањено у Румунији, чак и ако потиче из вашег домаћинства. Чињеница да поседујете земљиште не даје вам право да ложите било какву ватру по сопственој жељи.
Према ванредној уредби о режиму управљања отпадом, забрањено је спаљивање отпада било које врсте, у шта спадају лишће, гране и покошена трава. За физичка лица казне се крећу између 30.000 и 45.000 леја (од око 750.000 до 1.125.000 динара), док правна лица могу платити од 50.000 до 70.000 леја (од око 1.250.000 до 1.750.000 динара).
Зашто вас обичан дим из баште може скупо коштати?
Висина санкције зависи од примењеног закона. Ванредна уредба о заштити животне средине такође забрањује спаљивање суве вегетације и биљног отпада на било ком земљишту, укључујући баште и дворишта. У овом случају, казне за грађане почињу од 7.500 и могу достићи 15.000 леја (од око 187.500 до 375.000 динара).
Контроле редовно спроводи Национална стража за заштиту животне средине, посебно у пролеће и јесен, када је мирис дима први сигнал комшијама и инспекторима.
Укратко, једна ватра у дворишту може вас коштати од 7.500 до 45.000 леја (од око 187.500 до 1.125.000 динара), а ако се пламен отргне контроли, на то се додају и трошкови интервенције ватрогасних служби.
Зашто је спаљивање лишћа забрањено?
Разлози иду далеко изван финансијског аспекта. Дим ослобађа фине честице које озбиљно нарушавају квалитет ваздуха и угрожавају здравље људи, нарочито деце и старијих особа, пише Јурналул.
Поред тога, ризик од пожара драматично расте јер се ватра без надзора по сувом или ветровитом времену брзо шири на куће, комшијске ограде и околну вегетацију. На крају, спаљивањем се трајно губе корисни природни ресурси који би се могли претворити у природно ђубриво уместо у дим.
Где бацити лишће и гране из баште?
Добра вест је да постоје правне опције које су једноставније и знатно јефтиније од било какве казне. Биљни отпад се може сакупљати у компостеру у башти, где се временом разлаже и претвара у одличан компост за цвеће, дрвеће и поврће, а сами компостери коштају између 100 и 400 леја.
Друга опција је одлагање преко локалне комуналне службе, која у многим местима организује сакупљање баштенског отпада по распореду или позиву.
Такође, отпад можете однети у специјализоване сакупљачке центре где се гране сецкају и поново употребљавају. Набавка сецкалице за гране, која кошта око 400 до 500 леја, омогућава вам да отпад претворите у малч који задржава влагу у земљишту и штити корење од мраза.
Чувајте се мајстора који секу дрвеће
Ако ангажујете раднике за орезивање дрвећа или одржавање травњака, од самог почетка прецизирајте шта се дешава са отпадом. Уколико предложе да све спале у дворишту, схватите то као озбиљно упозорење јер правни и финансијски ризик остаје искључиво ваш.
Затражите јасне опције, као што су превоз до центра за сакупљање или уситњавање на лицу места, и урачунајте одлагање отпада у укупну процену радова.
Можете ли икада легално запалити ватру?
Спаљивање је дозвољено само у изузетним ситуацијама и то искључиво уз посебно одобрење градске управе, на пример ради спречавања биљних епидемија или сузбијања опасних штеточина. За обичне кућне баште и свакодневно чишћење дворишта таква одобрења се изузетно ретко издају.
Каква правила и казне важе у Србији?
У Србији је спаљивање биљног отпада и остатака на отвореном простору изричито забрањено Законом о заштити од пожара (Члан 50), као и Законом о управљању отпадом. Комунална полиција и инспекција редовно кажњавају несавесне грађане, а запрећене новчане казне износе:
- Од 10.000 до 50.000 динара за физичка лица (грађане).
- Од 300.000 до 1.000.000 динара за правна лица.
- Од 150.000 до 500.000 динара за предузетнике
- Поред тога, за пољопривреднике који пале отпад на њивама и имањима предвиђена је и додатна ригорозна мера, одузимање права на државне субвенције стављањем газдинства у пасиван статус на период до три године.
Легално спаљивање у Србији дозвољено је искључиво уз претходно писано одобрење надлежне фито-инспекције у случајевима сузбијања заразних биљних болести, што се за обичне кућне баште и дворишта практично никада не издаје.
Извор: Мондо