Одлука да терасу претворите у додатну собу или велики дневни боравак преградите у две мање целине захтева прецизну рачуницу и познавање законских прописа.
Иако се овакви радови у Србији често изводе на своју руку, погрешан избор материјала или нарушавање изгледа зграде могу вам донети огромне трошкове и посету грађевинске инспекције.
Када затварате терасу, избор профила директно зависи од тога да ли планирате да тај простор зими грејете и припајате стану, пише Курир.
ПВЦ столарија Представља најисплативије и енергетски најефикасније решење уколико терасу претварате у стамбени простор. ПВЦ има врхунска термоизолациона својства и спречава губитак топлоте. Мана је што су профили масивнији, што може смањити количину природне светлости. Цена застакљивања ПВЦ-ом креће се између 120 и 180 евра по квадратном метру, у зависности од врсте стакла, боје профила и механизма отварања.
Алуминијумска столарија
Знатно елегантније, али и скупље решење. Алуминијум је чвршћи, а профили су тањи, што омогућава постављање великих стаклених површина и клизних система без широких пречки. Ако терасу нећете грејати већ је само штитите од кише и ветра, такозвани хладни алуминијум кошта око 150 евра по квадрату.
Међутим, ако желите да спречите кондензацију и задржите топлоту, неопходан је алуминијум са термо-прекидом, чија цена иде од 200 до преко 250 евра по квадрату.
Преграђивање собе: Гипс или стаклене преграде?
Подела једне велике просторије на две мање целине, попут прављења додатне дечије собе, најбрже се и најчистије изводи системима суве градње, односно гипс-картонским плочама. Постављање преградног зида од гипса, уз обавезно постављање звучне изолације од минералне вуне унутар зида, данас кошта између 25 и 40 евра по квадрату зида.
Уколико се одлучите за естетски модернија решења, попут стаклених преграда у алуминијумским рамовима (тзв. индустријски стил који пропушта светлост у собе без прозора), рачунајте на трошак од 150 до 250 евра по квадрату преграде.
Када комшија може да вам пошаље инспекцију?
Највећа заблуда власника станова јесте уверење да унутар своја четири зида и на својој тераси могу да раде апсолутно шта год пожеле. Закон о планирању и изградњи ту је врло ригорозан, а један позив незадовољног комшије може довести комуналну или грађевинску инспекцију директно на ваша врата.
Застакљивање терасе, зидање парапета од сипорекса или претварање лође у грејну собу директно нарушава спољни изглед зграде. За овакве радове законски је обавезно прибавити Решење о одобрењу за извођење радова од надлежне општине. Уколико терасу застаклите без дозволе, инспекција по пријави комшије има право да вам изда налог за рушење и враћање у првобитно стање о вашем трошку, уз драконску новчану казну.
Ако подижете лаки преградни зид од гипса који не носи никакво оптерећење, грађевинска дозвола вам најчешће није потребна. Ипак, проблеми настају уколико одлучите да срушите постојећи зид како бисте проширили простор. Уколико пробијате макар и нова врата кроз носећи зид, директно угрожавате статику и безбедност целе зграде.
За свако дирање армираног бетона и носећих зидова потребна је статичка провера и дозвола. Комшија има пуно право да захтева хитан излазак инспекције уколико примети вибрације алата и сумњиву буку рушења тешког бетона.
Ако одлучите да направите кухињу или купатило у оном делу стана где се испод вас налази комшијина спаваћа соба или дневни боравак, комшија вас може пријавити. Свако нестручно преправљање вертикала и одвода носи огроман ризик од изливања воде у туђе просторије.
Пре почетка било каквих обимнијих радова, најјефтинији и најбезбеднији корак је консултација са професионалним управником зграде и уредна најава радова на огласној табли, чиме се драстично смањује шанса за тензије и комшијске пријаве.
Извор: 24седам