Јесен је један од периода када љубитељи природе одлазе у шуме у потрази за печуркама. Ипак, оно што многима представља омиљену сезонску активност може да буде изузетно опасно уколико се јестива гљива замени отровном. Стручњаци упозоравају да неке врсте могу да изазову озбиљна оштећења јетре и бубрега, док се први симптоми тровања понекад појављују тек након више сати.
Према упозорењу Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије (ВМА), без доброг познавања гљива и помоћи искусног познаваоца не треба се упуштати у њихово брање.
Посебну опасност представља чињеница да отровне и јестиве врсте могу имати сличне карактеристике, због чега је њихова замена један од најчешћих узрока тровања.
Које су најопасније печурке у Србији?
На подручју Србије расте више отровних врста гљива, међу којима су неке и смртоносне.
Како се наводи на сајту Националног парка Копаоник, међу отровним гљивама које се могу пронаћи на том подручју налазе се зелена пупавка, смрдљива пупавка, пантеровка, мухара и лудара.
Посебно је опасна зелена пупавка (Аманита пхаллоидес), која спада међу најотровније гљиве у нашој земљи.
Ова врста садржи аматоксине, отровне супстанце које могу да изазову тешко оштећење јетре, а тровање може да има смртни исход.
Проблем је што се опасност не може поуздано проценити само на основу изгледа печурке. Због тога стручњаци упозоравају да неискусни берачи не би требало да сакупљају самоникле гљиве намењене исхрани.
Симптоми тровања не морају да се појаве одмах
Једна од највећих опасности код тровања печуркама јесте чињеница да особа може да се осећа добро сатима након што је појела отровну гљиву.
Према подацима ВМА, симптоми зависе од врсте гљиве и отрова који она садржи.
Код појединих тровања тегобе се појављују већ након 30 минута до три сата, а најчешће укључују мучнину, повраћање и болове у стомаку.
Међутим, код тежих тровања први симптоми могу да се појаве након дужег периода, од неколико сати до више дана. Таква тровања могу да изазову озбиљна оштећења јетре и бубрега.
Код тровања зеленом пупавком посебно је опасно то што се након почетних стомачних тегоба може развити тешко оштећење унутрашњих органа.
Због тога одсуство симптома непосредно након оброка не значи да је печурка била безбедна.
Постоје опасне заблуде о препознавању отровних печурака
Међу берачима се годинама преносе различити савети о томе како препознати отровну печурку. Ипак, многи од тих поступака немају научно утемељење и могу да доведу до опасних грешака.
Како се наводи у упозорењу ВМА, није тачно да се отровност печурке може утврдити тако што ће се кувати са сребрном кашиком, белим луком или пиринчем.
Такође, није поуздано веровање да је печурка безбедна уколико је једу животиње.
Животиње могу другачије да реагују на одређене отровне материје, па чињеница да су појеле неку гљиву не значи да је она безбедна за људе.
Стручњаци наглашавају да се отровност не може поуздано проверити оваквим народним методама.
Да ли кување може да уништи отров?
Још једна честа заблуда јесте да ће отровне печурке постати безбедне уколико се довољно дуго кувају или прже.
Међутим, према упозорењу америчког Националног центра за контролу тровања Поисон Цонтрол, термичка обрада не чини отровне печурке безбедним за јело.
То значи да се не треба ослањати на кување, пржење или друге начине припреме као заштиту од тровања.
Стручњаци упозоравају и да фотографије, као ни искуство са гљивама из других географских подручја, нису довољни за поуздану идентификацију самониклих врста.
Шта урадити ако посумњате на тровање?
Уколико се након конзумирања самониклих печурака појаве мучнина, повраћање, дијареја, болови у стомаку или други неуобичајени симптоми, неопходно је одмах потражити медицинску помоћ.
Не треба чекати да се симптоми погоршају, јер правовремено лечење може бити пресудно за исход тровања. Не треба самостално изазивати повраћање нити покушавати кућно лечење без савета здравственог радника.
У Србији се грађани и здравствени радници могу обратити и Националном центру за контролу тровања ВМА, чији је дежурни токсиколог доступан 24 сата дневно на број 011/360-84-40.
Уколико су остали делови печурака или припремљеног оброка, корисно је сачувати их за стручну идентификацију, без одлагања одласка лекару.
Стручњаци подсећају да је најважније правило једноставно: печурке чија врста није поуздано потврђена од стране стручњака не треба користити у исхрани.
Мондо