Светски дан дијабетеса оболежева се у суботу, 14. новембра, под слоганом „Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље“, а Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је процену да у Србији 440.000 одраслих особа има ту дијагнозу, док око 220.000 оболелих нема постављену дијагнозу дијабетеса и не зна за своју болест.
Како наводе, у свету свака девета одрасла особа или приближно 589 милиона људи живи са дијабетесом, а њихов дан обележава се сваке године, на рођендан Фредерика Бантинга, научника који је 1922. године са Чарлсом Бестом открио инсулин.
Обележавање тог датума покренуле су 1991. године Међународна дијабетес федерација и Светска здравствена организација, као одговор на растуће здравствене, друштвене и економске последице дијабетеса.
Усвајањем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 61/225, Светски дан дијабетеса је 2006. године и званично постао Дан Уједињених нација.
Тај датум представља највећу глобалну кампању подизања свести о дијабетесу, значају његове превенције, раног откривања и правовременог лечења, као и унапређења квалитета дијабетолошке здравствене заштите у целини и то је прилика да се сви заинтересовани (оболели од дијабетеса, здравствени радници, удружења пацијената, доносиоци одлука и целокупна светска јавност) уједине око питања од највећег значаја за оболеле од дијабетеса и предузму одговарајуће активности.
Овогодишња кампања поводом Светског дана дијабетеса посвећена је превенцији и раном откривању ове болести, а њен циљ је да се јавности укаже на значај усвајања здравих животних навика, којима се може спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса, као и на значај благовременог препознавања знакова ове болести, њеног раног откривања и правовременог започињања лечења.
Указују да је раним деловањем могуће смањити ризик од развоја типа 2 дијабетеса и његових компликација, као и допринети очувању здравља и бољем квалитету живота особа које живе са дијабетесом.
Батут наводи да највећи број оболелих живи у земљама са ниским и средњим приходима и истичу да посебан проблем представља чињеница да велики број особа не зна да има дијабетес, као и да се процењује да код 40 одсто оболелих у свету дијабетес још није откривен.
Како додају, разлог за то лежи у чињеници да најчешћи тип 2 дијабетеса годинама може да протиче без изражених симптома и због тога се код чак 50 одсто особа дијабетес открива тек након појаве компликација, које захватају срце и крвне судове, бубреге, очи или нервни систем.
Такође, према проценама, 635 милиона особа има повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса.
Додају да код особа које имају повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса, промена животних навика може смањити ризик или одложити настанак болести због чега ефикасна превенција подразумева стварање услова за могућност избора здравог стила живота – веће доступности здраве хране, безбедних јавних простора за физичку активност и квалитетне примарне здравствене заштите.
„Дијабетес типа 2 често почиње неприметно и без јасно изражених симптома. Због тога годинама може остати непрепознат, па се открије тек када се појаве компликације: срчани инфаркт, шлог, болест бубрега или поремећаји вида“, наводи се у саопштењу.
Када је реч о дијабетесу типа 1, и његови симптоми као и код типа 2, могу се погрешно приписати другим здравственим проблемима, а код одраслих се тип 1 дијабетеса понекада погрешно дијагностикује као тип 2 дијабетеса.
„Правовремено препознавање симптома и постављање тачне дијагнозе су од кључног значаја за брзо започињање адекватног лечења“, наводи се у саопштењу.
Истичу да рано откривање дијабетеса омогућава оболелим особама здравији и квалитетнији живот, као и да рано постављање дијагнозе и правовремено започињање лечења дијабетеса смањује ризик од развоја компликација и доприносе дужем и квалитетнијем животу оболелих.
„Рано откривање дијабетеса је само први корак у пружању квалитетне дијабетолошке здравствене заштите. Особама којима је дијагностикован дијабетес потребно је обезбедити континуирану, доступну здравствену заштиту, одговарајуће лечење, едукацију и подршку у свакодневном управљању болешћу“, наводи се у саопштењу.
Батут поручује и да је дијабетес један од најбрже растућих здравствених изазова 21. века, као и да број оболелих од дијабетеса у свету непрекидно расте те да ће без одлучног деловања, здравствени и економски терет ове болести бити све већи, како за оболеле и њихове породице тако и за здравствене системе широм света.
Истичу да је живот са дијабетесом праћен различитим изазовима, укључујући стигму и неразумевање околине, као и да је стигла повезана са дијабетесом веома заступљена и штетна, јер може представљати препреку правовременом откривању и лечењу дијабетеса, као и квалитетном животу оболелих.
„Истовремено, стигма се може лако спречити. Свака особа која живи са дијабетесом или је у ризику да оболи од дијабетеса, заслужује разумевање, поштовање и подршку“, поручује Батут.
Тањуг