Календарски је лето, али прве пахуље опомињу да је грејна сезона све ближа. Све тежа енергетска криза натерала је многа европска домаћинства да се врате чврстом огреву. У Србији је од пролећа јагма за тим огревом
У односу на лане, цена дрва је удвостручена, пелета готово да нема. У Министарству енергетике очекују да ће мере које су предузели, до краја месеца побољшати снабдевање.
Залихе дрва праве, не само домаћинства која се греју тим огревом већ и она која га претходних година нису корстила – купују бар неколико кубика за резерву, ако затреба. Вишеструко већа тражња погурала је и цене, па за кубик треба дати од осам до чак 12 хиљада динара.
„Маја масеца цена дрва је била шест хиљада. Чујемо да је сада дупло скупље. Ја мислим да је то нереално“, сматра један грађанин.
Најтежа ситуација је са пелетом. И поред ограничења цене од 38 хиљада за тону и забране извоза, на тржишту је и даље несташица.
„Пре ограничења се могао наћи пелет по катастрофалним ценама, сада више не можемо ни да купимо пелет“, каже Власник стоваришта Марко Виторовић.
Дарко Марковић из Бродарца указује да је пелет, уместо да буде најјефтинији за грејање, испао најскупљи за ову годину.
„Морали смо угљем да допунимо, а и до угља је тешко доћи“, додаје Марковић.
Из Министарства енергетике поручују да је на подручју Лебана, Бруса и Књажевца у сечи са „Србијашумама“ ангажована и Војска, како би се обезбедиле додатне количине дрва.
Инспекције и даље проверавају и произвођаче и стоваришта пелета. До сада је поднето више од 60 прекршајних пријава.
Државни секретар у Министарству рударства Зоран Лакићевић каже да је цена пелета ограничена на 320 евра, али да неки трговци продају пелет по вишој цени.
„Због тога је значај ових инспекција, тржишне и пореске, да контролише и то ћемо наставити да радимо“, истиче Лакићевић.
Многа европска домаћинства враћају пећи на дрва и угаљ
У страху од хладне зиме и многа европска домаћинства враћају пећи на дрва и угаљ. Житељи са подручја грчке престонице искористили су орезивање паркова да бесплатно допуне залихе дрва.
Општински еколошки активиста у Атини Никос Каиосис каже да су удружили снаге са грађанима и очистили шуму.
„Уместо да све ово дрво од орезивања дрвећа оде у отпад, удружили смо снаге са становницима. Очистили смо шуму и грађани ће добити помоћ за зиму“, додаје Каиосис.
Параскеви Галари истиче да је једино грејање које имају оно на дрва, за камин, и електричне грејалице које ће ове године бити веома тешко укључити, јер не могу да приуште да плате струју.
И на европским стовариштима за чврст огрев су листе чекања, а дрва и угља се углавном купују на џакове.
Каматица
