Међународни дан писмености прилика је да се упозори на неписменост као глобални проблем јер писана реч одувек је повезивала људе из прошлог, садашњег и будућег времена у јединствено човечанство.
Широм света 8. септембра обележава се Међународни дан писмености. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост.
Године 1979, само 68% светске популације знало је да чита и пише. У 2020. овај број је порастао на 86,7%. Упркос овом напретку, 771 милион младих и одраслих широм света још увек не поседује основне вештине писмености – од којих су 60% девојчице и жене. Ковид-19 погоршао је овај проблем.
Међународни дан писмености 2022. године обележава се се под слоганом „Трансформисање простора за учење писмености“. Потребно је трансформисати просторе за учење који многима нису на располагању и тако обезбедити квалитетно, правично и инклузивно образовање за све. Затварање школа и прекиди узроковани пандемијом вируса корона вероватно су довели до губитка учења и напуштања школовања. Сведоци смо да се последњих година учење писмености дешава изван традиционалних простора као што су школа и учионица. Трансформисање простора за учење писмености: Искористите, прилагодите и трансформишите – мото и порука за 2022. годину – што је постављање терена за доживотно учење.
Библиотекари ОШ „Душан Јерковић“ из Ужица труде се да кроз своје активности и пројекте раде на побољшању свих врста писмености, да подстакну размишљање на ову тему и да укажу ученицима колико треба да се образују. Писменост је право, а не привилегија. Као и претходних година библиотекарке Мирјана Радовановић Пејовић и Ана Дуковић припремиле су изложбу и одржале низ предавања на овогодишњу тему.
УНЕСКО у свом документу посвећеном писменостима 21. века, још 2007. године, наглашава њихову нужност за појединца и друштво у дигиталном окружењу и назива их писменостима опстанка. Професор Ф. В. Хортон , аутор текста, разликује следеће неопходне писмености:
– Основна, читалачка писменост,
– Математичка писменост,
– Медијска писменост
– Образовање на даљину и е-учење
– Културална писменост
– Информациона писменост.
Мирјана Р. Пејовић, Ана Дуковић
