Ивањица – У време када је Лепа Брена са ансамблом Слатки грех средином осамдесетих година прошлог века жарила и палила сценама не само у Југославији, већ и широм иностранства, њен тадашњи менаџер окренуо је директора ивањичког Дома културе Уроша Ћурчића и понудио гостовање у Ивањици. Никада се то не би догодило да им негде није био отказан коцерт па пошто су имали луфта желели су сигурно да то искористе и зараде још пара. Шокантна понуда изненадила је све нас запослене у Дому културе, али знали су да се таква прилика не пропушта. Сала Дома културе са 500 места била је неприхватљива за организовање таквог концерта јер се знало да је интересовање огромно, а ни Бренин менаџмент не би прихватио концерт за само 500 гледалаца.Брзо се реаговало и донета је одлука да се концерт одржи на игралишту Јавора.У то време игралиште није било комфорно као данас, а трибина на западној страни била је доста мала. Ипак прихваћено је да се на том месту концерт одржи и за ту прилику направљена је велика бина на центру игралишта, доведена кабловима струја до бине и све је било што се технике тиче спремно за концерт.
На изненађење, оркестар и Лепа Брена стигли су у Ивањицу доста рано. Имали су слободно после подне и пошто је био и ТВ пренос фудбалске утакмице између Југославије и Италије момци из оркестра замолили су да негде одгледају пренос. Тада сам становао у солитеру и понудио сам момцима да у мом стану погледају пренос. Наравно са одушевљењем су прихватили предлог и дошли код мене. На моје изненађење са њима је дошла и Лепа Брена.То се брзо прочуло па су деца, којима је Брена била идол, просто окупирала солитер. Мој стан је био на петом спрату и Бренини обожаваоци су степениште од приземља до петог спрата засули цвећем. Било је проблема како децу смирити да више не звоне и лупају на врата како би видели Брену. Некако се ситуација смирили, момци су се занели гледајући пренос утакмице, а Брена се опружила на лежају у дневној соби. Када су касније неки моји пријатељи сазнали да је Брена лежала на троседу у мом стану лансирали су анегдоту како ником од укућана нисам дао да легне на тај тросед осим мене.
Интересовање за концерт било је изнад свих очекивања. Силан народ, а највише деце напросто је окупирао улаз на игралиште. Било је случајева да су родитељи преко ограде пребацивали децу јер на капији се није могло проћи. Обзиром да су трибине на западној страни биле мале, да се око ограде терена начичкала маса света дошло је до прескакања жичане ограде и велики број људи упао је у сам терен уз бину. Тада је настао велики проблем. Пошто су каблови са струјом ишли преко терена постојала је опасност да када се укључи разглас народ газећи по кабловима могао је да настрада. Наравно због тако настале ситуације концерт није могао да почне. Узалуд су били апели да се народ удаљи. Дуго је трајало то убеђивање и питање је да ли би концерт и почео да се нису појавила два милиционера и довела са собом пса вучијака. Са доста пробема и уз велико негодовање народа успело се колико толико да се омогуће услови за одржавање концерта. Револтирани појединци због дугог чекања почетка концерта парадајзом су гађали бину на којој су већ били чланови оркестра и Лепа Брена.Такав поступак иритирао је музичаре, али су они ипак одрадили посао. Иако су после концерта планирали да преноће у Ивањици они су се спаковали и брзо напустили Ивањицу уз Бренине речи:“Никад више у Ивањицу.“
И заиста Лепа Брена више никада није гостовала у Ивањици, али остаје сећање да је најпопуларнија естрадна звезда тадашње Југославије бар на кратко била у нашем граду.
Аутор: Рашко Нешовановић
Извор/Фото: Инфо Лига
