Радницима у Србији требало би омогућити флексибилнији начин коришћења годишњег одмора. То би се постигло укидањем обавезе да први део одмора морају да искористе у трајању од најмање две недеље без прекида. То је једна од 18 нових препорука Налед-ове „Сиве књиге 15“, саопштила је ова организација.
Налед подсећа да Закон о раду омогућава радницима да годишњи одмор искористе једнократно или у више делова, с тим што би први део морао да траје континуирано током 10 радних дана и да буде „потрошен“ у истој календарској години за коју је стечено право на одмор док се остатак може пренети и искористити до 30. јуна наредне године.
„Досадашња пракса је показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од две недеље, него у зависности од њихових потреба и потребе посла то буде и краће од обавезних 10 дана, најчешће пет дана, али и мање. Запослени често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора“, каже шеф Јединице за односе са јавношћу у Налед-у Иван Радак.
Према његовим речима, намера законодавца приликом увођења ове одредбе била је да се раднику омогући дужи одмор у континуитету, али баш због различитих потреба радника и различите врсте посла требало би им обезбедити већу могућност избора.
„Препорука Сиве књиге 15 је да се први део одмора искористи у трајању од две недеље, али да то не мора да буде у континуитету. Истовремено, постоји неоправдано ограничење утврђивањем рока до када тај први део мора да се искористи, а то је крај календарске године. Наиме, целокупан годишњи одмор за претходну годину је могуће искористити до 30. јуна наредне. Неретко се тај рок незванично прекорачи“, додаје Радак.
Сива књига 15, осим ове, доноси низ унапређених и нових препорука за побољшање положаја радника у Србији. Међу 15 препорука које су издвојене као приоритетне нашли су се предлози да се документација из радно-правних односа може дигитализовати тако да осим решења за годишњи одмор и платног листа, запослени убудуће у електронској форми могу да добију и решење о породиљском одсуству, плаћеном или неплаћеном одсуству, правилник о систематизацији и друге документе.
Такође, међу приоритетним препорукама је и дугогодишња иницијатива да се након успешне примене електронске процедуре за пријаву сезонских радника у пољопривреди, она прошири на друге секторе у којима је присутан висок ниво рада на црно на привременим, повременим и сезонским пословима, као што су грађевинарство, туризам и угоститељство, послови помоћи у кући. У сектору аграра ова процедура је омогућила да за четири и по године око 75.000 сезонаца стекне право на пензијско осигурање и здравствену заштиту у случају повреде на раду за дане током којих су радили.
Извор: Н1