Епидемија хантавируса која се десила на крузеру у Јужном Атлантику и у којој је, за сада, оболело шест особа, од којих су три преминуле је изазвала је велику пажњу јавности широм света, а није непознаница да је овај вирус у одређеном облику присутан и у Србији, познат и као „мишја грозница“.
Колико је опасан, који су симптоми, али и да ли нам прети нова пандемија, попут ковида, објаснила је директорка „Батута“, професорка Верица Јовановић.
На питање да ли нам прети нова пандемија, Јовановић за РТС истиче да је одговор једноставан.
– Према свим стручним и добијеним подацима, како од еминентних институција као што су Светска здравствена организација, Европски центар за контролу болести, Центар за контролу болести, подацима који долазе из лабораторијских анализа и анализа генома, ми у овом тренутку заиста можемо да кажемо да се не ради нити о сличном вирусу као што је то био САРС-ЦоВ-2 који је изазвао пандемију – истакла је професорка Јовановић.
Додаје да овај јавноздравствени проблем који је дефинисан кроз једну епидемију која се појавила на крузеру је веома изазован и тежак.
– Нажалост, три смртна исхода су забележена управо међу путницима који су се нашли на крузеру. Али пажња свих, и лекара и свих других институција које воде рачуна о збрињавању потенцијално заражених, можда заражених и оболелих који се налазе на крузеру, је веома интензивна. И наравно, прате се, епидемиолошки истражују сви они који тај брод напусте – објашњава.
Према подацима Светске здравствене организације, ризик од било каквог преноса хантавируса овог типа који се зове Андес је заиста мали, подвукла је Јовановић.
– Хантавирус није нов вирус. Ми можемо да само известимо о томе, како су наравно и подаци говорили од свих званичних институција, да је на броду било грађана из 28 земаља, укључујући и посаду. На броду је било преко 145 људи, при чему је 30 особа напустило брод пре извесног времена. Међутим, сви остали који су остали на броду су и даље под здравственим надзором – објашњава.
Колико траје период инкубације
– Период инкубације је најдужи. Ми кажемо између 6 до 7 недеља. Светска здравствена организација је рекла да ће 42 дана бити праћени сви који буду изашли са брода, што је максимално време за појаву симптома – објаснила је.
Када је у питању ситуација која је била на крузеру треба наравно водити рачуна и знати да приликом путовање у одређене крајеве света, Јужну Америку, Аргентину, да су овакви контакти могући.
Међутим, основна порука коју подвлачи директорка „Батута“ јесте да се овај вирус преноси са глодара на људе.
– То је зооноза која се преноси са мишева на људе. Треба водити рачуна у личним и приватним активностима када су наши људи у питању, у смислу обазривости за пренос другог типа хантавируса који је карактеристичан за ове крајеве и за Европу. То је такозвани тип који напада бубрежни систем. И ми такве случајеве имамо, што смо известили, наравно, од стране Института за јавно здравље Србије – објашњава.
Да ли Србији прети опасност?
На питање који су ризици, али и дали постоје опасности као што су биле у случају ковид пандемије директорка „Батута“, Верица Јовановић истиче да немамо разлог да будемо забринути.
– Ми нисмо имали путнике на броду. Они не долазе код нас. Али само желим да кажем да од ковида, а наравно и пре тога, наша земља је и по капацитетима и по свим другим спремностима апсолутно спремна и да препозна, епидемиолошки истражи, да смести у карантин особе које су потребне – истакла је.
Додала је да се на аеродромима и граничним прелазима примењују све мере предострожности и апеловала на грађане да воде рачуна о хигијени, нарочито приликом чишћења подрума, викендица и простора у којима могу бити присутни глодари.
Који су симптоми хантавируса
Симптоми се разликују код два типа вируса.
– Овај бубрежни који се код нас појављује, он даје прве симптоме са боловима у стомаку, боловима у леђима и долази до тих уринарних тегоба када се и престаје са мокрењем. Међутим, то је блажи тип – објашњава.
Смртност је између 10 и 15 одсто.
Када је у питању Андес тип који се догодио на крузеру у епидемији, симптоми су слични грипу.
– Зато се и тешко претпоставља да се ради управо о овој инфекцији. Долази веома брзо до последица на плућима, долази до оштећења дисања, до недостатка ваздуха и до кардиопулмоналног синдрома – истакла је на крају.
(РТС)