Ужице – У времену када дигитални свет преузима готово све сфере наше свакодневице и радио-механичарски занат полако одлази у заборав.
Иако се чини да је радио релативно нов медиј, његово златно доба траје већ скоро читав век, а вештина оних који су умели да га „оживе“, радио-механичара, данас припада ретким, готово ишчезлим занатима.
Радио-механичари нису били само мајстори техничке поправке, већ и чувари магичних кутија које су повезивале људе и приче. Они су враћали гласове у етар, поправљали фреквенције и доносили музику, вести и емоције у домове када је радио био центар света.
И данас, има оних којима је радио најбољи пријатељ и којима свира од нула до 24, пратећи ритам сваког дана.
У ери бежичне технологије и дигиталног преноса, овај стари занат остаје важан сведок развоја комуникација и људске потребе да чује и да буде повезан.
Како каже Драган Јовичић, једини радио-механичар из Ужица, града на реци Ђетињи, радио-механичарски занат је „чин поштовања према генерацијама које су разумеле звук, струју и душу тог апарата, мале музичке кутије у којој живе необични људи са најлепшим дикцијама и гласовима, било у песмама или у говору“.
„Ја сам од оних који се у радио заљубио још као дете. Међутим, требало је да прође пуних 45 година да остварим сан и почнем да се бавим овим радио-механичарским занатом. То је било 2015. године. У почетку је било мало проблематично, јер моје знање није било велико, али захваљујући труду и раду, и што је најважније, успео сам од једног старијег човека да набавим око 60 шема радио-апарата. На основу тих шема почео сам да приказујем прве изложбе, људи су долазили са свих страна, од Суботице, Новог Сада, Београда, па до Ниша и читаве западне Србије. До сада сам за себе урадио 62 радио-апарата, а људима који су чекали да се појави неки мајстор за те старе апарате, поправио сам још 82“, рекао је Јовичић.
Каже да су најзахтевнији за сервис они радио-апарати који имају серију лампи.
„Проблем је у томе што за њих није рађен адекватан мрежни трафо, већ се напајају директно са 220 волти. Ако једна од лампи не ради, читав радио престаје да функционише, јер су серијски повезане. Врло је тешко наћи одговарајуће лампе које би могле да их замене. Код нишких радио-пријемника је најлакше, чак и ако немате оригиналну лампу, можете да нађете адекватну замену или да преправите уређај. Најстарији радио који сам поправљао био је Орион 222, мађарске производње, а од домаћих, Космај, први радио направљен у фабрици „Никола Тесла” у Београду“, објашњава овај мајстор за „магичне звучне кутије у којима живе људи посебних гласова са дивним причама“.
Док ових дана ради на једном старом радију којем је огулио фурнир, па га замењује, шмиргла и лакира, Јовичић објашњава како изгледа процес поправке.
„Прво је потребна адекватна шема, на пример, за овај апарат треба „Никола Тесла 57”. Мада, могу послужити и друге сличне шеме. Најпре проверавам да ли је утичница исправна и да ли долази напон до трафоа. Затим проверавам исправљачицу АЗ1, електролите, осцилаторну цев, пободну цев и излазну, која је спојена са излазним трафоом, а одатле иде сигнал на звучник.“
О судбини овог радио-механичарског заната говори са сетом.
„Судбину већине заната дели и овај мој радио-механичарски. Време чини своје, али успео сам да заинтересујем свог унука, завршио је четири године роботике, па сад не знам ко има више знања, он или ја. Покушавам да му пренесем оно што знам, али питање је колико ћемо успети. Док год има старих радио-апарата у залихама, биће посла и за нас радио-механичаре. Међутим, чини се да их је сваке године све мање и мање, па не знам шта ће на крају бити“, каже уз благ осмех овај ужички мајстор.
Радио-механичарски занат је посао и мост између прошлости и савременог доба. Он сведочи о људској радозналости, умећу и љубави према звуку који спаја генерације.
Док год постоји макар један мајстор попут Драгана Јовичића, чуваће се успомена на време када је сваки шум из радија био знак да свет дише, и да има душу и када су жеље честитке и поздрави са те музичке кутије били најлепши и најрадоснији поклон за рођење, крштење, венчање полазак у школу одлазак у војску или пак пензију.
Овај медијски садржај део је пројекта „Традиција заната у западној Србији”, у продукцији „4Н Студија”, припремљен за новинску агенцију РИНА.
