Српска спортска породица остала је без једног од својих најумнијих и најуспешнијих чланова. На велики празник, Ђурђевдан, у 84. години живота са животне сцене сишао је Владимир Цветковић – човек који је успео немогуће: да постане кошаркашка легенда, а потом и архитекта највећег фудбалског успеха у историји Балкана.
Његов животни пут био је филмска прича која је почела у Лозници 1941. године. Иако је сањао о фудбалском голу, тешка повреда рамена усмерила га је ка кошаркашком терену, где је постао симбол једне ере.
Цветковић је био оличење оданости – читаву играчку каријеру, од 1959. до 1972. године, провео је у Црвеној звезди. За репрезентацију Југославије одиграо је 149 мечева, а у историју је ушао 1968. године на Олимпијским играма у Мексику.
Његова рука није задрхтала када је са линије слободних бацања срушио моћни Совјетски Савез и одвео „плаве“ у прво олимпијско финале. Са националним тимом освојио је четири велика сребра, утабавши пут југословенској школи кошарке.
24седам