За десетак дана почиње нова школска година. Биће новина, а једна од њих је и изборни предмет „Врлине и вредности као животни компас”. Које су то врлине и које су смернице неопходне ученицима, ко ће их учити и како?
Елеонора Влаховић из Завода за унапређивање образовања и васпитање, чији су стручњаци осмислили тај предмет, рекла је у Београдској хроници да је то слободна наставна активност, предвиђена за ученике од петог до осмог разреда.
„Она је слободна у том смислу што је ученици бирају и могу је изабрати у једном од та четири разреда. Програма има два. Један је за пети и шести, а други за седми и осми разред“, наводи Влаховићева.
Очекује да одлука о том предмету буде усвојена данас на седници Националног просветног савета.
„Ученици ће имати прилику да се на један активан начин баве животним вредностима, људским врлинама, затим социјалним вештинама потребним да се живи у складу са вредностима и врлинама. Један тематски блок је посвећен установама које се баве општим добром, помагањем другима, волонтирањем, солидарношћу, као и Црвеним крстом“, истиче Влаховићева.
О којим вредностима ће се разговарати
Вредности о којима ће се разговарати на часовима су, додаје, „оне које би сваки нормалан човек издвојио“.
„То су породица, здравље, образовање, мир“, наводи Влаховићева и додаје да наставник има слободу да се бави и другим вредностима, као што су рад, планета Земља, екологија…
„Људске врлине су оне које су свима драге, а мало се њима бавимо, а то су поштење, одговорност, истинољубивост“, каже Влаховићева.
Што се тиче социјалних вештина, према њеним речима, то су оне вештине које помажу у свакодневном животу, као што су критичко мишљење, волонтирање, сарадња, асертивност, брига о другом и о себи, препознавање сопствених и туђих емоција.
Слободна наставна активност, како је објаснила, постаје обавезна када је ученик изабере, са једним часом недељно, али се оцењује описно и не утиче на школски успех.
Нема потребе ни за каквим предавањима, као каже, већ је у питању искључиво активност ученика, али наставник ипак води рачуна да се прође кроз програм и да сви ученици буду активни.
„Завод је предложио да реализатори буду психолози и педагози, који су свакако врло обучени да на тај интерактиван начин раде. Нема предавања, писмених, контролних, било би заиста неадекватно, већ је ту замишљено да се разговара на разне провокативне теме, да се доводе гости, да се размењују нека искуства, да се погледа филм, да се заузме различита позиција. Заиста смо се потрудили да у упутству дамо врло јасне смернице, али даље наставник има велику слободу да креира час на начин да буду сви задовољни“, закључује Влаховићева.
Извор: РТС / ГЗС