Укупно осам градова у Србији у току 2024. године имало је прекомерно загађен ваздух суспендованим честицама ПМ10 и ПМ2.5. Нови Пазар, Ниш, Ваљево, Косјерић, Ужице, Краљево, Смедерево и Крушевац су, према извештају Агенције за заштиту животне средине, сврстани у градове треће категорије, односно оне у којима је присуство ових честица далеко изнад дозвољених граница.
Преко лимита нашли су се и Параћин, Зајечар, Шабац, Лозница, Суботица, Ћуприја, Панчево, Чачак, Крагујевац, Пожаревац, Пирот, Нови Сад, Костолац, Беочин, Сомбор и Зрењанин, а узрок је било присуство суспендованих честица ПМ10 изнад дозвољених граница. Бор је био прекомерно загађен услед прекорачених граничних вредности суспендованих честица ПМ10 и прекорачења дневне граничне вредности олова у њима док су годишње концентрације арсена и кадмијума биле веће од циљних вредности.
У прошлој години за категоризацију квалитета ваздуха која се заснива на резултатима мерења сумпор-диоксида, азот-диоксида, угљен-моноксида, бензена, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5 и олова у суспендованим честицама ПМ10 коришћени су подаци са 106 мерних места.
Број мерних места од 2019. године је у сталном расту, наводи Агенција.
Оно што се у најновијем извештају може издвојити као позитивно јесте да се у току целе прошле године концентрација сумпор-диоксида и бензена није била толика да се могло забележити прекомерно загађење ваздуха ни у једном мерном месту у Србији.
С друге стране азот-диоксид је био изнад дозвољене годишње граничне вредности само у Београду, заједно са суспендованим честицама ПМ10 И ПМ 2,5 па је тако квалитет ваздуха у престоници био треће категорије, односно прекомерно загађен. У Лазаревцу је арсен у суспендованим честицама ПМ10 био изнад циљне граничне вредности у 2024. години, показују подаци Агенције.
У Србији у току прошле године није било ни прекорачења сумпор-диоксида преко дозвољених граница, када је у питању дневна граница, док је било мерних места на којима је било прекорачења сатне границе вредности. Та места су Обреновац Центар (осам сати), Костолац (шест сати), Београд Обреновац ГЗЈЗ (пет сати), Београд Обреновац Ушће (три сата), Бор Брезоник (два сата), Бор Градски парк (један сат) и Смедерево Центар (један сат).
„У Србији у 2024. години није забележена ниједна епизода опасна по здравље људи“, наводи Агенција за заштиту животне средине у најновијем извештају.
Шта се све нашло у ваздуху у Србији прошле године?
У ваздуху на територији Србије, мерне станице измериле су азот-моноксид, угљен-моноксид, суспендоване честице ПМ10 и ПМ2.5, али и тешке метале као што су арсен, кадмијум, никл и олово.
Азот-диоксид је загађујућа материја за коју се као извор најчешће везује саобраћај, али се јавља и као производ сагоревања у топланама и термоелектранама. Према подацима из 2024. године Агенције за заштиту животне средине, азот-диоксид је прекорачио годишњу граничну вредност 40 микрограма по метру кубном (μг/м3) само у Београду, на мерним местима Београд Деспота Стефана ГЗЗЈЗ (47 μг/м3), Београд КЦС Врачар (46 μг/м3) и Београд Мостар (43 μг/м3). Према законској регулативи током године није дозвољен ни један дан са прекорачењем дневне граничне вредности 85 μг/м3.
Како се наводи у објашњењу Агенције, угљен-моноксид који је измерен у ваздуху у Србији је гас који се ослобађа приликом непотпуног сагоревања фосилних горива, дрвета и као део издувних гасова друмских возила.
„Према мерењима у 2024. години азот-моноксид не доприноси загађењу ваздуха, јер није прекорачена прописана гранична вредност максималних дневних осмосатних концентрација 10 мг/м3 ни на једном мерном месту. Највеће концентрације максималне дневне осмосатне вредности забележене су у Врању, Зајечару и Ваљеву. Према законској регулативи, током године није дозвољен ни један дан са прекорачењем максималне дневне осмосатне граничне вредности и измерене вредности нису прекорачиле ни на једном мерном месту у 2024. години“, наводи Агенција.
Суспендоване честице ПМ10 и ПМ2.5
Резултати мерења у 2024. години показали су да су средње годишње концентрације суспендованих честица ПМ10 прекорачиле дозвољену вредност 40 μг/м3 на 18 одсто мерних места, а прекорачење дозвољеног броја дана, односно 35, са концентрацијама већим од 50 μг/м3 забележено је на 80 одсто мерних места на којима се ова мерења врше.
Прекорачење годишње граничне вредности од 40 μг/м3 на мерним местима где је проценат валидних података био минимум 90 одсто забележено је на мерним местима у Поповцу, Зајечару, Ваљеву, Новом Пазару, Београду, Шапцу, Смедереву, Ужицу, Лозници, Крушевцу, Косјерићу и Краљеву.
Резултати мерења суспендованих честица ПМ2.5, чија је прописана годишња гранична вредност 25 µг/м3, показали су да су у 2024. години концентрације биле у опсегу од 12 до 39 µг/м3.
Најмања средња годишња вредност била је 12 µг/м3 у Новом Саду, а највећа 39µг/м3 у Новом Пазару.
Годишња гранична вредност прекорачена је у Нишу 36 µг/м3, Ваљеву 33 µг/м3, Ужицу и Краљеву 30 µг/м3, Смедереву (Радинац) 29 µг/м3, Крушевцу (Трг Костурница) 26 µг/м3. У Београду су највеће средње годишње вредности концентрација забележене у Лештанима 29µг/м3, Лазаревцу 28µг/м3, Великим Црљенима, Борчи, Обреновцу и у Земуну на мерном месту ЈП „Пошта Србије” по 27 µг/м3.
Тешки метали у Бору
Тешки метали, арсен, кадмијум, никл и олово у суспендованим честицама ПМ10 потичу у великој мери од сагоревања фосилних горива, из металопрерађивачке индустрије, хабањем гума и кочница. Сви метали су канцерогени што додатно обавезује да се њихове концентрације мере и анализирају, подсећа Агенција.
Резултати мерења у 2024. години показују да је било прекорачења дневне граничне вредности олова у Бору, циљне вредности арсена у Бору и Београду (Лазаревац), а кадмијума у Бору.
Олово у суспендованим честицама ПМ10 није прекорачило годишњу граничну вредност 500 нг/м3 али је дневна гранична вредност, 1.000 нг/м3, била је прекорачена на мерним местима Бор (Југопетрол) 14 дана и Бор (Градски парк) седам дана, при чему су максималне измерене дневне концентрације биле 2.898 нг/м3 и 2.268 нг/м3.
Мерења тешких метала на осталим мерним местима у Србији су показала да је највиша средња годишња вредност олова била у Суботици 7 нг/м3, арсена 1 нг/м3 на мерним местима у Београду, Смедереву, Чачку, Новом Саду и Суботици, кадмијум је бележио вредности мање од 0,5 нг/м3, а максимална средња годишња вредност никла била је у Смедереву, 6 нг/м3.
У протеклих пет година садржај арсена у суспендованим честицама у Бору показује извесно смањење у погледу његове средње годишње концентрације али и даље вишеструко премашује прописану годишњу вредност на мерним местима Бор Југопетрол и Бор Градски парк.
Годишње концентрације кадмијума бележе раст током 2024. године на свим мерним местима али највише на мерном месту Бор Југопетрол и то двоструко више него протекле године док је на мерном месту Бор Градски парк такође забележен пораст за 1 нг/м3.
Средње годишње концентрације никла у Бору у периоду 2020-2024. године нису прекорачиле циљну вредност и показују незнатне промене од 2021. године када је скоро на свим станицама забележена максимална вредност у овом периоду.
Приземни озон – концентрације опасне по здравље
Приземни озон као секундарна загађујућа материја се формира фотохемијским реакцијама азотних оксида и испарљивих органских једињења. Главни извори тога су аутомобили, електране и индустријска постројења.
Високе концентрације приземног озона имају штетне ефекте на здравље људи и животну средину, а најчешће се јављају током лета у градовима са великим интензитетом саобраћаја и на већим надморским висинама.
Према подацима из 2024. године види се да највећи број дана са прекорачењем циљне вредности концентрације 120µг/м3 у сезони април – септембар, забележен је у августу.
Концентрације опасне по здравље људи о којима се обавештава јавност, преко 180 µг/м3 забележене су на станицама: Сомбор 46 сати, Београд (Зелено брдо) 27 сати, Београд (Ресник) 22 сата, Београд (Стојчино брдо) 20 сати, Београд (Нови Београд) и Миријево 17 сати.
Колико издвајамо за заштиту животне средине?
Главни извори финансирања заштите животне средине према подацима Агенције за заштиту животне средине јесу буџет Србије и накнаде на име заштите животне средине.
Издаци из буџета Републике су значајно повећани последње четири године и достигли су износ од 0,5 одсто БДП-а.
Влада је за период 2018-2023. године издвојила милијарду евра за зелене расходе.
Евиденција покренутих поступака јавних набавки са еколошким аспектима се прати од 2023. године, а у 2024. години је њихово учешће у укупном броју покренутих поступака односно у свим поступцима јавних набавки који су покренути у току те године, износило је 6,91 одсто.
Укупни трошкови за заштиту животне средине номинално имају тренд раста од 2006. године, али изражено у процентима бруто домаћег производа (БДП) од 2021. године опадају, и у 2023. години су износили 0,9 одсто БДП.
Нова Економија
