„Предмет извршења ради намирења новчаног потраживања не може бити једина непокретност у исклјучивој својини извршног дужника која служи задоволјењу његових стамбених потреба, под условима прописаним овим законом”, стоји, између осталог, у Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу који је прошле недеље усвојила Влада Србије. Ако сте помислили да ће коначно и у Србији да буде правило да је једини дом заштићен од пленидбе извршитеља – преварили сте се. Тачније, нечији домови ће бити заштићени, нечији – ипак неће.
Да ли је стан површине до 60 квадрата показатељ сиромаштва? Јер, према новим изменама закона које је усвојила Влада Србије управо ће та површина бити заштићена од пленидбе извршитеља и потом продаје, као „једини дом“ чиме се „штити право најсиромашнијих грађана и спречава појава бескућништва и евентуалне злоупотребе права“, како је то наведено у саопштењу након седнице.
Куће и станови површине веће од 60 квадрата нису заштићене од принудне наплате – без обзира да ли је реч о, на пример, дужнику који је једини запослен у петочланој породици која живи у старој кући од 70 квадрата у, рецимо – Црној Трави. Док ће истовремено дужник из Београда, са станом од 50 квадрата у центру града, који вреди неупоредиво више од те куће у једној од најсиромашних општина Србије – моћи да буде под заштитом овог закона и извршитељ неће моћи да прода његов стан.
Адвокат Бошко Кнежевић за портал Н1 каже да је овај Предлог закона добар почетак, али да има многе мањкавости и недоречености.
„Пре свега, Предлог закона није направио дистинкцију између непокретности у урбаним и руралним срединама и у њиховој вредности, није у довољној мери заштитио малолетна и издржавана лица и чланове породичног домаћинства и њихово право на дом и поставио је прилично строге услове који кумулативно морају бити испуњени да би некретнина била изузета од извршења“, истиче Бошко Кнежевић.
Такође, како указује – у Европској конвенцији о људским правима право на породични дом обухвата и заштиту права детета и издржаваних лица „што овај предлог закона апсолутно не чини“.
Шта доносе измене закона
Влада Србије је на седници 4. септембра усвојила допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, предлог је већ у Скупштини, али је већ у старту јасно да пропис није писан баш у сврху заштите права најсиромашнијих.
Да би једини дом неког дужника у Србији био заштићен од извршитеља мора да буде мањи од 60 квадрата (једнако важи и за стан у центру Београда и већ поменуту кућу и Црној Трави), у њему дужник мора да има пријављено пребивалиште бар пет година, а главница дуга не сме да прелази половину његове тржишне вредности утврђене према решењу о порезу на имовину.
Прописана су још два услова – да је то једина непокретност у власништву извршног дужника и да у претходне три године “није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или заклјучио уговор о доживотном издржавању”.
Не прави се разлика у вредности некретнине
„Када се ради о питању везано за стан на Теразијама и кућу у Црној Трави, закон апсолутно не прави разлику по питању вредности некретнине која може бити предмет извршења. Стога заиста може доћи до тога да се принудно извршење не спроведе на стану који вреди више стотина хиљада евра, док се извршење спроводи на кући која вреди 10.000 евра. Стога, сматрам да би свакако требало направити разлику по овом питању у смислу доње границе вредности непокретности која може бити предмет извршења, а спречило би се да дође до оваквих ситуација“, каже за портал Н1 адвокат Бошко Кнежевић.
Предлог закона такође не помиње издржавана лица, у смислу изузимања од принудне наплате.
„Наиме, сматрам да предлогом закона није регулисана ова ситуација која може да доведе до тога да малолетна и издржавана лица остану без јединог дома и да немају никакво правно средство којим би спречили поступак принудне наплате“, указује Кнежевић.
Надаље, додаје, када се ради о томе да је за изузимање од принудне наплате потребно да имовина буде у искључивој имовини дужника то одмах елиминише сву имовину коју су супружници заједнички стекли у браку, што је свакако веома учестало.
„А, то даље значи да највећи део породичних станова и кућа може бити предмет извршења, поготово у руралним срединама где су стамбени објекти већином преко 60 квадрата“, истиче наш саговорник.
Проблем код уговора о доживотном издржавању
Поред тога, како указује адвокат Кнежевић, када се ради о предлогу који гласи „извршни дужник у периоду од три године пре дана подношења предлога за извршење није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или закључио уговор о доживотном издржавању“ сматра да се мора прецизирати део који се односи на закључивања уговора о доживотном издржавању.
„Јер, предмет тих уговора о доживотном издржавању нису увек непокретности, већ својина тачно одређених ствари или каква друга права, а поред тога дужник може бити прималац и давалац издржавања по поменутом уговору што свакако није једнака правна ситуација“, објашњава Кнежевић.
Суд по службеној дужности одлучује сме ли стан у продају
Предлогом закона се прописује да ће, у случају да извршитељ у предлогу за извршење назначи продају стана или куће за намирење потраживања, „суд по службеној дужности утврдити да ли постоје услови за примену члана 151б овог закона“.
У случају да суд утврди да су испуњени услови из тог члана – одбиће такав предлог извршитеља за намиривање дуга дужника кроз продају стана или куће.
Адвокат Кнежевић објашњава да, када се ради о судовима – они су и до сада одлучивали по предлогу за извршење (осим у ситуацијама потраживања из комуналних и сродних делатности, те код дужника дефинисаних чланом 300 Закона о извршењу), али сада им се овим предлогом закона налаже да пре доношења одлуке прибаве од Републичког геодетског завода, Министарства унутрашњих послова , Пореске управе информације о испуњености услова из поменутог члана 151 б…
Начин и време потребно за прикупљање наведених информација о испуњености услова можемо, каже, видети тек у пракси.
„Такође, одредба члана 151 б тачка 4 оставља могућност за извршење уколико главница дуга прелази половину вредности непокретности, те ипак може доћи до извршења, што свакако опет не иде у прилог дужницима из руралних и сиромашнијих средина где је вредност непокретности значајно мања па тако њихова некретнина за мање дуговање неће бити изузета од извршења“, наводи он.
Поред наведеног, одредба члана 151 б тачка 5 је, сматра – спорна.
Шта је право на једини дом у пракси Европског суда
„Тачка 5 члана 151 б је спорна јер је неопходно да дужник има пребивалиште на адреси непокретности у последњих пет година пре подношења предлога за извршење, а постоје ситуације када је то напросто немогуће. Наиме, у пракси Европског суда за људска права ‘дом’ се тумачи доста широко тако да је пријава пребивалишта није могућа. Тако нпр. по тумачењу поменутог суда дом је на покретним објектима ромских каравана на одређеној парцели где лица дуготрајно бораве. У дом спадају и викендице, камп кућице, бунгалови или други простори, под условом да их појединац оправдано сматра својим домом и користи их као дом, али и објекти попут гаража и радионица, пловни објекти за становање и друга места (на пример – подрум, поткровље, тераса)“, објашњава адвокат.
Поред тога, упозорава – по овом предлогу закона лица која су била на привременом раду у иностранству у последњих пет година или из било којих других разлога нису била пријављења на датој адреси – не могу бити изузета од поступка извршења.
„Све у свему, предлог закона је добар почетак, али има многе мањкавости и недоречености. Пре свега, није направио дистинкцију између непокретности у урбаним и руралним срединама и у њиховој вредности, није у довољној мери заштитио малолетна и издржавана лица и чланове породичног домаћинства и њихово право на дом и поставио је прилично строге услове који кумулативно морају бити испуњени да би некретнина била изузета од извршења“, истиче Бошко Кнежевић.
Такође, додаје Кнежевић – у Европској конвенцији о људским правима право на породични дом обухвата и заштиту права детета и издржаваних лица што овај предлог закона апсолутно не чини.
„Са друге стране, оно што примећујем да као позитивне аспекте овог предлога закона су одредбе члана 151 д по којима се не примењује горе наведено уколико је потраживање које се намирује проистекло из законског издржавања (алиментација) или из кривичног дела на који начин се ипак донекле штити интерес малолетних лица и издржаваних лица, те спречава да имовина стечена кривичним делом буде изузета од извршења“, закључује саговорник портала Н1.
Када не важи заштита јединог дома иако су услови испуњени
Одредбе које се односе на заштиту јединог дома од продаје кроз принудну наплату не примењују се у два случаја, предвиђено је новим законом (дакле, без обзира што дужник испуњава свих пет строгих услова).
Први случај је када извршни дужник у форми јавне или законски оверене исправе дао сагласност да се извршење спроведе на непокретности из члана 151б овог закона;
“То значи да се изузимање од извршења на предметној непокретности не односи на случајеве када је извршење одређено због хипотеке или друге извршне исправе у којима је садржана сагласност извршног дужника да се намирење спроведе из предметне непокретности”, наводи се у образложењу предлога закона, што би значило да дужнику који не отплати на време стамбени кредит банка може да активира хипотеку и намири се, преко извршитеља, од продаје стана.
Адвокат Бошко Кнежевић на питање да ли ће стан купљен на кредит и обезбеђен хипотеком по новом закону моћи да иде у принудну наплату – одговара потврдно.
„Сматрам да такав стан може бити предмет извршења имајући у виду одредбе предлога Закона дефинисане чланом 151б у ком се наводи да се заштита не примењује уколико је дужник потписао сагласност за наплату кроз некретнину, што је управо пракса код кредита који се узимају код пословних банака. Што даље имплицира да ће банка моћи да се наплати на стану за који је узет стамбени кредит“, објашњава Кнежевић за портал Н1.
Други случај када не важи заштита јединог дома од продаје кроз извршење је када је потраживање које се намирује проистекло из законског издржавања (алиментације) или из кривичног дела.
Фото:Canva
