Младима је потребан кров над главом, али до њега није лако доћи због високих цена станова.
Како би им се помогло да реше стамбено питање, држава најављује нову стимулацију за куповину стана вредног 75.000 евра, уз учешће од само 1.000 евра. Рата током прве године износила би 121 евро. Међутим, поставља се питање како би то изгледало у пракси и да ли би банке пристале на тако низак праг учешћа, који обично износи 20 одсто од вредности некретнине.
Саговорници Еуронеwс Србија сматрају да је намера државе добра и да је замисао сјајна, али да је за реализацију те идеје потребно пуно времена. Сви учесници, пре свега банке које одобравају кредите, треба да се ускладе и пристану на те услове. Такође, изнели су и друге идеје о томе како би младима могло да се помогне да купе некретнину пре него што се ова иницијатива оствари.
Агенткиња за некретнине Катарина Лазаревић каже да је питање одакле би ишла субвенција за кредите младима – да ли од државе или би то на неки начин банке субвенционисале.
„Квадрат о коме се овде прича за 1.500 евра такорећи не постоји. Не знам где ће моћи нешто да купе, а с друге стране, банке нерадо одобравају кредите предузетницима – то су млади људи. Ви треба да имате сигурну плату, велику плату, не само ви, него и партнер са којим живите, да бисте могли да издржите кредит. Учешће није толико битно, битна је цена квадрата и да ли уопште такав стан за тај износ може да се купи“, рекла је Лазеревић.
Да нема довољно података о намери државе да помогне младима за куповину становасматра заменик директора „Нове економије“ Александар Милошевић, наводећи да заправо не знамо како ће то изгледати до краја.
Он је навео да се прексиноћ од председника Србије чуло да ће учешће за кредит бити 2.250 евра.
„Онда смо преспавали и ујутро смо чули да ће бити 1.000 евра. То се мења буквално преко ноћи или се мења у складу са неким политичким дешавањима, како се процењује колико је потребно да се смање, да би се студенти доминантно задовољили. Како ће заправо то изгледати, да ли ће уопште на крају изгледати, у којој мери ће бити – ми то сада не знамо. Ми немамо ниједан закон, ниједну одлуку ни Народне банке, ни Народне скупштине, све оно што је заправо потребно да би се тако нешто реализовало“, рекао је он.
Ко би гарантовао враћање кредита?
На основу до сада изнетог у јавност, Милошевић каже да биучешће било1.000 евра за стан који кошта 75.000 евра ако, додаје, има негде да се купи стан за тај износ.
„Они кажу – просечна цена квадрата у Србији је 1.000 и 1.500 евра или 1.550. Можда то јесте статистички када ви узмете цену у Малој Црњи, узмете цену у Владичином Хану, узмете цену у Београду. Али онда требате да узмете оно што се зове просечна пондерисана цена. Па узмете колико заправо ви имате станова у Београду, колико имате станова у Владичином Хану, па онда израчунате заправо колика је просечна цена. Ништа вам не значи што имате нека три стана у Владичином Хану да купите када студенти и млади хоће да купе 1.500 станова у Београду“, рекао је Милошевић.
Он додаје да људи хоће да купују станове или тамо где живе или, много чешће, у Београду, Новом Саду, евентуално Нишу и Крагујевцу.
„Ту се купује највећи број станова и ви морате гледати где живи и где жели да живи највећи број људи. Тамо купују станове. Тамо коштају много више. Хиљаду евра учешћа јесте свакако нешто што знатно олакшава људима куповину стана. То и јесте младима била највећа препрека, али банке саме по себи неће одобравати кредите људима који нису сигурни дужници“, рекао је Милошевић.
Према његовим речима, онај ко има 10.000 или 20.000 евра за учешће, за банку је у великој мери сигурнији да ће моћи да врати тај кредит.
„Ви сте уложили нешто у тај кредит, ви сте уложили својих 10.000 евра, ви сте штедели за то. Сада се каже човек може да узме кредит уз учешће од 1.000 евра, он купи кредит, за годину дана ће одустане од тог кредита и ништа није изгубио“, рекао је Милошевић.
На питање на који би начин држава могла да гарантује враћање кредита будући да студенти најчешће нису запослени, Лазаревић је рекла да је то утопија, наводећи да је скоро немогуће да би банка одобрила студенту кредит, јер банка прво штити своје интересе.
„Друго, нема никакве гаранције ни кад узимате кредит. Чак и кад су двоје запослени са високом платом, банка тражи лекарско уверење, траже да се осигурају, на све могуће начине се обезбеђује. Мислим, све ово је сјајна замисао, али ово треба да прате и одговарајуће службе, законски прописи. Друго, у овим условима, када је каматна стопа толико висока, вама ништа не вреди да је и без учешћа. Вама ће рата да буде огромна. С друге стране, немојте заборавити да не постоји у Београду стан за 1.500 евра по квадрату“, рекла је Лазаревић.
Рате и пратећи трошкови
Према ономе што је као предлог изнео председник Србије, од друге до шесте године рата за младу особу која учествује у куповини стана је до 200 евра, са субвенцијом 91 евро, рата од седме године, па до 40. године је 333 евра за корисника, а пратећи трошкови ће се свести на минимум, како би били мањи од 700 евра.
Милошевић је рекао да је период од 40 година за отплату кредита дуже од тренутног максималног рока које одобравају банке и који је 30 година, наводећи да треба тек да се разјасни динамика отплате и субвенција.
Ако се узме кредит са 30 година, биће враћен у 70. години, а Миошевић поставља питање како ће студент у почетку отплаћивати кредит ако је незапослен.
Лазаревић је поменула и додатне трошкове који зависе од банке до банке, али који уопште нису мали.
„Та некретнина коју ви треба да купите треба да буде укњижена. Значи, ви имате оверу код нотара, има банка своје трошкове, тако да то буде пар хиљада евра минимум. С друге стране, све те калкулације, не знам ко је писао ту калкулацију, написали су ружичасто. Нема ништа ружичасто кад је банка у питању. Банка се строго држи својих правила, притом ви треба да за такав кредит добијете процену. Значи, вама мора проценитељ да оде и да каже ‘ево, тај стан од 75.000 стварно толико вреди’. Обично су тако јефтини станови или у поткровљу или у сутерену. Банка неће да даје кредит кад је сутерен у питању. Ви треба да имате стан који стварно толико вреди, а такве станове тешко можете наћи“, рекла је Лазаревић.
Како би још могло да се помогне младима?
Лазаревић је као једно од решења да млади дођу до стана навела да би одређени број инвеститора могао да остави у једној згради два или три стана по бенефицираној цени, уз подршку државе.
„Инвеститора у Београду има довољно довољно, а станови су местимично празни зато што су високе цене. Па, нека држава каже да одређен број инвеститора мора да остави у једној згради два, три стана по бенефицираној цени. Када такав инвеститор уради то зарад државе, нека држава њему, допуни то. Онда постоји нека шанса. Овако, па неће млади да купују станове на Лединама, и негде у унутрашњости, сви хоће у Београду“, рекла је Лазаревић.
Она сматра да држава треба да направи две мере да би квадрат био доступан и младима и другим људима, а то је да дозволи легализацију постојећих објеката и станова.
„Ми бисмо добили хиљаде и хиљаде нових станова на тржишту. С друге стране, да се реши преко 400.000 нерешених предмета у катастру. Знате, када се појави један велики број станова на тржишту, онда ће цене пасти, онда ће можда и ови млади са родитељима моћи да купе неки стан. Овакве мере (које је најавио председник)док буду усвојене и када буду усвојене, и ако буду усвојене, чекаће деца много година, а њима је потребан стан одмах“, каже Лазаревић.
Она је рекла да иако држава није инвеститор, могла би поново да се покрене иницијатива као некада када је дирекција зидала станове под повољним условима у Војводе Степе.
„Тамо је квадрат био 900 евра, било је учешће пет одсто, и ти станови су се лако продали. Тада је каматна стопа била и двоструко мања него што је сада“, рекла је Лазаревић.
Милошевић је рекао да би држава могла да помогне младима да дођу до стана изградњом станова који су намењени управо њима.
„Сама идеја да се спусти учешће са 20 одсто је такође добра намера. Ово да се на 1.000 евра спусти учешће, то је чист популизам, али је добра намера да се спусти учешће. Али, ако држава заиста жели да им помогне, зашто држава младе и њихове професоре не укључује у пројекат станоградње попут оног за безбедњаке и за војску. Држава која гради станове за безбедносне службе последњих десет година ниједном није укључила ни младе, ни професоре, ни наученике, ни лекаре, категорије које заправо су потребне овој држави и потребно је да остану овој држави и потребно је да имају кров над главом. Издвојите, реците, уложићемо тих истих 400 милиона евра, колико су такође поменули, и за 400 милиона евра ћемо изградити зграде које ћемо продавати младима по истим ценама по којима смо продавали безбедњацима“, закључио је Милошевић.
Каматица
