Европска централна банка је после одлуке од краја јануара да смањи каматне стопе, наставила и у марту у истом правцу
Управни савет Европске централне банке снизио је 6. марта три кључне каматне стопе за 25 базних поена, тако да каматна стопа на депозите сада износи 2,5 одсто, каматна стопа на главне операције рефинасирања 2,65 одсто, а камата на граничну кредитну линију 2,9 одсто. Ове промене ступиће на снагу 12. марта.
Да је одлука Европска централна банка да настави да смањује референтну каматну стопу на коју се надовезује Еурибор очекивана каже за Еуронеwс Србија финансијски консултант Владимир Васић.
С обзиром на то да је привредна активност ЕУ знатно успорила, а да се грађани мање задужују и мање троше, Васић наводи да је спуштање каматних стопа један од начина да се поспеши потрошња, креира тражња за производнима и услугама и покрене економија Еврозоне са мршавих 0,3-0,6 одсто раста.
„То је један од начина да се новац учини доступним грађанима и привреди и управо то Европска централна банка ради последњих пет пута и то увек за 25 базних поена“, рекао је он.
Васић наводи да Европска централна банка обазриво смањује референтну каматну стопу, али да је тренд добар.
Шта таква одлука значи за задужене у еврима?
Васић наводи наводи да ако се узме у обзир шестомесечни Еурибор, он износи 2,3-2,4 одсто са тенденцијом да се смањује.
„И то је добро за оне који узимају кредите сада, потпуно нове кредите, али добро је и за оне који имају кредите са варијабилном каматном стопом“, каже Васић.
Он објашњава да се рате кредита састоје из шестомесечног Еурибора и маргине банке.
„Тако да би требало да месечна рата крене да пада. И то се дешава. Имали смо, међутим, прво врло висок скок Еуроборта на скоро четири одсто. Сада је 2,3-2,2 одсто шестомесечни Еуробор. Ако додамо на ту маргине банака, које су у Србији обично између 2,5 и три одсто, та нека комерцијална цена тог кредита, односно камате, би требало да буде 2,3 плус 2,5 одсто. То је негде изнад пет одсто с тим што ми имамо сада одлуку Народне банке Србије која је ограничила камату на пет одсто“, рекао је он.
Васић оцењује да је врло вероватно да ће се и у наредном периоду наставити овај тренд и да ће у овој години, до лета, камата бити нижа и од плафона од пет одсто, колико је одредила Народна банка Србије.
Какав ће бити потез НБС?
Инфлација у Евроизони је нешто изнад два одсто, а у Србији је у јануару међугодишња инфлација износила 4,6 одсто.
„У томе је Европска унија боља у односу на нас. То је један од разлога зашто и Народна банка Србије обазривије помера референтну каматну стопу. Инфлација у Србији јесте у коридору три плус минус 1,5 одсто, али је на горњој граници, што би значило дау наредном периоду и даље Народна банка покушава да са релативно скупљим новцем учини да се инфлација смањи“, рекао је Васић.
Подсетио је да некада инфлација у Србији била испод два одсто и навео да би било много боље да се она креће у распону од два до 2,5 одсто.
„Вероватно је Народна банка Србије обазрива, односно не смањује референтну каматну стопу и не утиче толико на потрошњу“, рекао је Васић.
Даљи развој догађаја, додаје саговорник Еуронеwс Србија, зависиће од тога колико ће инфлација да се спушта.
Народна банка Србије задржала је и у јануару и у фебруару референтну каматну стопуна 5,75 одсто, а нова одлукао каматним стопама биће донета 13. марта.
Каматица
