Заставом се огрћу навијачи у еуфорији победе, али и сватови, а барјак се ставља на кућу кад се диже кров.
Ово обележје неретко се нађе на конференцијама или трибинама.
Ипак чини се да застава није драперија или декорација, већ државни симбол! И баш зато су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне јасно прописана правила када, где и на који начин се застава поставља.
Многи не знају да застава Републике Србије постоји у два облика, као државна застава и као народна застава, и то у размери три према два.
– Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављање – прича хералдичар, ђакон Ненад Јовановић директор Центра за истраживање православног механизма.
Закон је јасан. Државну заставу могу да употребљавају само државне институције никако грађани!
Колике су казне?
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице које употреби заставу у облику који није утврђен Уставом и законом. Тако ће се казном од 40.000 до 400.000 динара казнити правно лице ако истакне оштећену заставу, а физичко – казном од 5.000 до 20.000 динара.
Разлике на које грађани треба да обрате пажњу. Државна застава је хоризонтална тробојка, са црвеним, плавим и белим пољем која су исте висине, а преко свега се, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, налази се Мали грб. Народна застава јесте хоризонатлна тробојка, такође дугачка три и висока два метра, са пољима истих висина.
– Не може човек на кући да држи заставу са грбом јер то није државна институција. Ни приватне фирме не могу да окаче заставу са грбом. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани треба да користе народну заставу – истиче Јовановић.
За разлику од нас, у свету постоји читава мода од застава: праве се ципеле, јастуци, носе купаћи костими и пешкири у облику националних застава.
Извор: ГЗС/Дневник