У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао глумац Момчило Мурић.
„Кад поезија роди песника он надмашује своје људско биће, бива то за сва времена, јер песник је виши облик бића које има способност видовитости, способан је да сагледа божанску тајну. Често кажемо да је неки песник нама послат, он није обичан причаник,он говори својим песничким матерњим језиком чији дух има увид у видљиво и невид. Памти културу којом је народ његов овенчан, а често то не чува довољно. Има таквих песника они су ту међу нама беседе, некад их не препознају они којима је то основни труд или чине недовољно. Новом песничком књигом „Завичајна врана” Ристовић гради хлебник од мисли које су онима заселим уз синију времена именослови, нама указници да ништа није мртво док је језик жив. Само су они (хлеб и уметност) сведоци да јесмо оно што песник слика речима, налазећи им чудновата места у стиховима“, рекао је говорећи о Слободану Ристовићу и његовој новој збирци рецезент Милијан Деспотовић.
Према речима аутора, песме из збирке омаж су свим његовим завичајима. Он је нагласио нераскидиву везу са местима, која су обликовала његов доживљај људи и завичаја, истичући Ужице, Чајетину, Радљево и Рогатицу као кључне тачке у свом животу, али и поезији.
Слободан Ристовић рођен је у Чајетини 1952. године. Школовао се у Радљеву и у Ужицу. Живи у Рогатици и на Белој Земљи. Члан је удружења писаца Србије од 1991. године и Удружења књижевника Републике Српске. До сада је публиковао 23 књиге песама и 6 књига прозе. Такође пише књижевне и ликовне импресије, есеје, духовне чланке. Заступљен је у антологијама. Награђиван. Бави се етно-филмом. По његовим збиркама песама „Кућне гује” и „Чемериште” снимљени су истоимени филмови, од којих је потоњи добитник две „Гран при награде”.
Град Ужице