Народна банка Србије (НБС) објавила је последње доступне податке о куповини на интернету које су наши грађани обавили у прва три квартала ове године из које се види поново раст, али нешто слабијим темпом него што је то било прошле године.
Куповина на интернету картицама и е-новцем је у трећем тромесечју 2025. године наставила тренд раста, те је у поређењу са истим периодом претходне године укупан број ових плаћања увећан за 27,5 одсто. У посматраном периоду реализовано је 28,3 милиона интернет куповина, од чега је 20,2 милиона извршено на домаћим, а 8,1 милиона на страним интернет сајтовима, подаци су НБС.
У трећем кварталу прошле године укупно је извршено 22,2 милиона куповина на интернету, односно 49,5 више у односу на треће тромесечје 2023. године када је ових куповина било 10 милиона. Процентуално раст је био снажнији у прошлој години, али је само темпо раста у овој мањи него у прошлој док је укупан број куповина увећан.
Најзаступљеније валуте ове године при куповинама су динар, евро и долар који заједно чине 97,8 одсто свих плаћања и чији је удео незнатно промењен у односу на треће тромесечје претходне године (98,0 одсто), кажу из НБС. Куповине обављене у динарима бележе раст од 32,9 одсто, односно са 15,2 на 20,2 милиона, при чему је њихова вредност порасла за 37,4 одсто, односно са 44,1 на 60,7 милијарди динара ове године.
Када је реч о куповинама обављеним у страним валутама, у односу на треће тромесечје 2024. године забележен је пораст броја плаћања у еврима од 31,1 одсто (са 4,7 милиона на 6,1 милион), док је њихова вредност такође већа за 31,1 одсто (са 215,8 на 282,9 милиона евра). Број куповина у америчким доларима на интернету бележи смањење од 27,5 одсто (са 1,9 милиона на 1,4 милиона), док је њихова вредност увећана за 9,2 одсто (са 54,4 милиона на 59,4 милиона долара) у односу на треће тромесечје 2024. године.
Од свих извршених интернет куповина у трећем тромесечју 2025. године, више од две трећине (71,2 одсто) реализовано је у домаћој валути. С тим у вези, на крају септембра ове године број домаћих интернет продавница порастао је на 5.377, што је за 18,6 одсто више него на крају трећег тромесечја 2024. године када их је било 4.535.
Како напомињу из централне банке, наведени подаци не обухватају куповине при којима је роба плаћена поузећем.
Извор: Нова економија
