Српска православна црква данас обележава Силазак светог Духа на апостоле, педесетницу, празник Свете тројице или Духове. То је један од највећих празника у СПЦ и обележава се 50. дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана.
Тај празник назван је Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице – Свети Дух.
Духови представљају и „рођендан“ хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле.
По значају то је трећи празник, после Васкрса и Божића и као и највећи и најрадоснији хришћански празник, такође се слави три дана.
Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница.
Празновање се наставља целе седмице и не пости се, јер је то то тзв. трапава недеља.
Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају, силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика.
Храмови се украшавају зеленилом, а црвени под се прекрива травом.
Како је написао Свети Григорије Богослов, раније се зеленило уносило и у куће.
Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви…
Као слава, Дан полиције и Дан МУП-а Србије, обележава се у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија, на овај празник, одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана, током турског бомбардовања Београда.
У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша.
У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда.
Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава.
Тај празник је и еснафска слава трговаца.
Извор: ГЗС/ Тањуг