Ендокринолошкиња др Снежана Половина рекла је да је сваки други грађанин Србије или предгојазан или гојазан, док тежи облик гојазности има преко 21 одсто, односно сваки пети грађанин.
Она је у изјави за Тањуг навела да гојазност данас поприма облик пандемије, имајући у виду да је захватила више континената, те да, нажалост, ни Србија не заостаје за тим подацима.
„Гојазност је озбиљна болест која је узрочник многих других болести које скраћују животни век, смањују квалитет живота и доводе до високог степена инвалидности. Сваки пети грађанин је у том смислу угрожен, јер је гојазан“, упозорила је она.
Др Половина истиче да их посебно забрињава значајан пораст броја деце која имају проблем са гојазношћу.
„Више је тај проблем заступљен код дечака, него код девојчица. Познато је да је гојазност у другој години живота предзнак да ће та особа бити гојазна и после 35. године живота. То су све особе које су у ризику од свих других болести до којих гојазност доводи“, навела је она.
Узрок за пораст гојазности др Половина види у разним факторима, између осталог савременог начина живота, мањка физичке активности и нездраве исхране.
„Најмање је заступљена генетика као разлог гојазности. Има ту много материја које ми уносимо у организам, свесно или несвесно, а које утичу на наш ендокрини систем, а уносимо их кроз храну, воду и различите козметичке препарате. Али, превасходно, унос калоричне хране и недовољно кретања“, рекла је она.
Каже да је проблем са гојазношћу најзаступљенији од периода адолесценције па до ране старости.
„То је радно способно становништво које због предгојазности изостаје са посла и продуктивност је мања. Често се јавља депресија, јер ако су скинули тежину, па вратили мисле да су неуспешни и онда та депресија води ка губитку воље за кретање, за здравим начином исхране“, рекла је она.
021
