Укупан број запослених у Србији у другом кварталу 2025. године износио је 2.370.103, што представља повећање од 0,1 одсто у односу на исти период прошле године, показују најновији подаци Републичког завода за статистику. Тако се укупна запосленост повећала за 2.933 лица – или 0,1 одсто. Ипак примећује се да на тржишту рада предузетништво бележи раст, док се број пољопривредника смањује.
Највећи део запослених и даље чине радници у правним лицима. Њих је укупно 1.898.531. Међутим, у поређењу са другим кварталом претходне године, њихов број незнатно је смањен – за 485.
С друге стране, предузетника има више него раније. Прецизније, предузетника, лица која су код њих запослена и лица која самостално обављају делатност има 425.321. У односу на исти период претходне године, то је раст за 7.070 лица, односно око 1,7 одсто.
Међутим, пољопривредника је све мање. Званични подаци показују да у Србији има нешто више од 46.000 регистрованих индивидуалних пољопривредника. За годину дана, овај број је смањен за чак 7,3 одсто, односно за 3.652 лица.
Ово не изненађује, имајући у виду чињеницу да се пољопривредници често жале на различите проблеме на које држава није понудила одговарајућа решења.
Када се подаци за други квартал ове године упореде са првим кварталом, види се сличан тренд. Запосленост је повећана за 5.209 лица, илити за 0,2 одсто.
И у том случају, доминирају предузетници. У овој групи запослених, наиме, види се највећи раст – за 5.026 лица, односно за 1,2 одсто.
Пољопривредника је поново мање. Наиме, број пољопривредника је у другом у односу на први квартал смањен за 882 лица, односно 1,9 одсто.
С друге стране, када се посматрају запослених у правним лицима – њих је више, мада незнатно. Број зазпослених у овој категорији повећан је за 1.065 лица, односно за 0,1 одсто.
Највећи пад у фабрикама одеће
Највећи раст за запослених (процентуално) за годину дана забележен је у сектору заштитних и истражних делатности, и то за 27,7 одсто. Следе информационе услужне делатности са растом од 13,5 и поправка и монтажа машина и опреме са растом од 9,9 одсто.
Највећи пад забележен је у архитектонским и инжењерским делатностима (17,7 одсто), производњи коже и предмета од коже (15,4) и производња одевних предмета (12,2).
Овај тренд не чуди, имајући у виду да иностране фабрике у Србији све чешће затварају своје погоне, те радници остају без посла. То није заобишло ни производњу одеће, па је тако Бенетон у Нишу почетком године најавио затварање фабрике.
Извор: НоваЕкономија