Претварање слободног стамбеног простора у „стан на дан“ протеклих година се показало као исплатива инвестиција. Држава је, могло би се рећи, невеликим пореским оптерећењем скоро стимулисала проширење овог типа смештаја.
Последњих месеци ствари се изгледа мењају. Они који сада улазе у овај бизнис, макар у Београду, срећу се са новим захтевом. Док год примају туристе, стамбени простор треба да пренамене у – пословни.
И рачуница сада није сасвим иста као пре овог, наизглед ситног, захтева. Све и да обезбеде исту цену киловата, на шта имају права, статус пословног простора значи, у већини локалних самоуправа, већу основицу пореза на имовину. Прете им веће цене воде, одношења смећа и свакако другачији обрачун за топле радијаторе.
Београђанка Јелена М. у претварање стана у апартман кренула је прошлог лета. Реновирала га је, опремила по прописима и затражила категоризацију.
„Када сам прошла категоризацију, добила сам списак следећих корака“, каже Јелена за Форбес Србија. „Прва на реду је била пореска пријава за обављање угоститељске делатности, а затим и пријава промене намене непокретности из стамбеног у пословни простор за објекат који је категоризован и то за време док траје категоризација. Распитивала сам се код познаника који се од раније баве издавањем апартамана на овај начин и то им није тражено“.
Без одговора
Од Града Београда смо затражили појашњење од када и због чега је уведена обавеза привремене пренамене стамбеног у пословни простор, али одговори нису стигли.
Стари град је једна од атрактивнијих општина за смештај типа „стан на дан“. У Одељењу за грађевинске послове ове општине, међутим, чујемо да немају већи број захтева за пренамену стамбеног у пословни простор.
„Од документације су потребни локацијски услови које издаје Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове града Београда; доказ о својини на предметном стамбеном простору који се пренамењује и Идејни пројекат, а све поднето електронски кроз ЦЕОП преко АПР-а“, појашњавају у Старом граду. „Порез за имовину јесте већи“.
Трошкови пројекта
Овај списак открива и да трошкови неће бити баш безначајни. У једном београдском пројектном биору напомињу да им се грађани тим послом нису обраћали.
„Искрено нисмо ни чули да је то постала обавеза“, кажу нам пројектанти. „Идејни пројекат сам по себи није велики трошак. Креће се између 100 и 200 евра. Заправо, обично се наплаћује од евро до два по квадрату, али има цена испод које се не иде. Ако је стан од 30 квадрата, неће коштати 50 евра, јер се не исплати. Али ако су потребни локацијски услови, то је мало озбиљнија ствар. Онда то мора да иде преко ЦЕОП-а. То ни ми сви не знамо да радимо. Сам трошак ЦЕОП-а је од 100 до 200 евра. Идејни пројекат се ради да би се добили локацијски услови“.
Пореска основица
Када пренамене стамбени у пословни простор, власници морају да рачунају на веће пратеће трошкове. Прва ставка која није иста је порез на имовину.
„Приликом измена Закона о порезу на имовину уведена је новина. Порез на имовину за станове који се користе као пословни простор плаћа се као порез за пословни простор“, напомиње порески саветник Александар Васић. „Ако се стан користи као канцеларија и у њему је седиште фирме, пореска инспекција то лако може да провери и уђе у траг. Лако је наћи фирму. Код „стана на дан“, верујем да је теже пронаћи их“.
Под претпоставком да се, ипак, не би коцкали са способношћу пореских инспектора, власници сада морају да гледају другу колону тражећи колика им је основица пореза на имовину. Наиме, локалне самоуправе до краја октобра би требало да усвоје просечне цене квадрата које су основ за обрачун пореза. Код већине, објекти пословне намене вреде више.
Скупштина града Београда је последњу одлуку о просечним ценама квадрата донела крајем 2022. године, али се по њој обрачунава и овогодишњи порез. Тако је у „првој екстра зони“ квадрат за становање процењен на 236.934 динара, а за обављање делатности – 343.626 динара. У појединим градовима Србије има и другачијих примера, да су станови вреднији од пословног простора.
Цена струје иста
Рачун за струју може да остане исти. ЕПС гарантује снадбевање по истим ценама домаћинствима и малим купцима. Станодавци на дан имају сву шансу да остану у тој категорији. Имају мање од 50 запослених, укупан годишњи приход вероватно им је мањи од 10 милиона евра у динарској противвредности. С обзиром на то да станови остају, практично, станови и у њима се ништа не производи, потрошња електричне енергије може да остане до 30.000 кWх. Чека их, међутим, закључење уговора о потпуном снабдевању електричном енергијом.
Трошкови Градске чистоће су већи. Домаћинства плаћају 6,6 динара по квадрату, док је за остале потрошаче тарифа 16,5 динара по квадрату.
Грејање се не обрачунава по идентичним ставкама, тако да није лако прецизно одредити разлику. У случају да се определе за паушално плаћање, према рачунци Београдских електрана, годину дана топлих радијатора у 50 квадрата пословног простора би коштало око 73.000 динара, а по утрошку – мало више од 95.000 динара. Слична квадратура стамбеног простора кошта око 80.000 динара.
Обрачун по кревету
Главне обавезе власника „станова на дан“ су порез на обављање делатности и он се паушално утвђује. Основица је 5% бруто просечне плате исплаћене прошле године, помножено са бројем кревета и коефицијентом туристичких места. Најатрактивија места, попут Београда, имају коефицијент пет. Пореска стопа је 20 одсто. За апартаман са два кревета у престоници, власник плаћа око 3.300 динара квартално. Плаћа се и боравишна такса и тај трошак износи 3.300 динара годишње за један кревет, колико је у првој категорији, док је 1.300 динара у четвртој категорији туристичког места.
„Нама категоризација, која траје три године, истиче наредне“, каже нам Милена Р. из Београда. „Када смо кретали у посао ових захтева није било. Нико није тражио пренамену простора. Уколико се то покаже као неопходно, морамо све да израчунамо. Посао не иде лоше, први пут смо у јануару и фебруару ове године имали доста празних дана, досад смо били задовољни посетом. Треба све да израчунамо“.
Извор: Бизнис&Финансије