Цене намирница у маркетима у Србији међу највишима су у Европи, што ствара све веће незадовољство код грађана. Док се чекају резултати истраге о договарању цена појединих трговинских ланаца и реакција државе, потрошачи су одлучили да сами пошаљу поруку и то бојкотом.
бог тога је Удружење за заштиту потрошача Ефектива позвало све грађане Србије на бојкот великих трговинских ланаца у петак, 31. јануара.
Из Ефективе указују да у Србији имамо највише цене у Европи, због чега позивају грађане да тог дана ништа не купују у великим трговинским ланцима као што су Делез у склопу ког послују „Maxi“ i „Shop&Go“, zatim Merkator, чији су „Idea“ i „Roda“, kao i „DIS“, „Lidl“ i „Univerexport“.
Ова акција недавно је спроведена у Хрватској и то прилично успешно. За један дан је значајно смањен промет трговинских ланаца.
Након тога је, поред Србије, оваква акција најављена и у Црној Гори, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, па чак и Словенији и Словачкој.
Јосип Келемен из платформе „Хало, инспекторе„, која је недавно позвала грађане у Хрватској на овај бојкот, за Данас каже да је то била идеја самих потрошача.
„Ми смо пратили шта се дешава на хрватском тржишту, не само са храном, већ са свим производима. Све је ескалирало прошле године када су цене подивљале, пре свега, уочи туристичке сезоне, а онда су драстично порасле током туристичке сезоне. Врхунац тог дивљања цена догодио се у децембру, када су најавили да ће од Нове године цене морати да иду за додатних три и више одсто горе“, објашњава он.
На то су реаговали потрошачи и рекли „да тако више не може“.
„Ми смо у међувремену потакнули бојкот доста бенигно са једним производом за који смо доказали да је поскупио 43 одсто у три мјесеца. У исто вријеме, такав производ у Италији и Словенији које граниче са Хрватском, не да није поскупио, него је стагнирао или био чак јефтинији. Кроз то смо показали постојање спремности потрошача за бојкот производа који им не одговарају, пре свега, по ценовном разреду“, указује наш саговорник.
Келемен додаје да се након тога јавила иницијатива самих потрошача за шири бојкот, а да су они слушали њихове потребе.
Потрошачи су рекли да треба наступити јаче и да треба бојкотовати трговинске ланце, јер су они узрок, односно генератор повећања цена, наводи он.
„Све је ескалирало када су пре неких десетак дана цене у трговинама почели мењати на дневној бази. То је било невејеројатно. Неке цене су се знале у једном дану чак два пута променити, што је апсурд“, наглашава Келемен.
Због тога су, како каже, дошли на идеју да позову потрошаче да тај један дан бојкотују куповину.
„Проширила се вијест и тај гњев потрошача, који је био пред пуцањем, је резултирао на начин да су у прошли петак потрошачи бојкотирали масовно и да смо успели смањити за 53 одсто укупан промет тог дана, а 42 одсто је мање било изданих рачуна, што је фантастичан резултат. Када је Порезна објавила резултате у 16 сати, схватили смо да је то било много изнад наших очекивања“, истиче он.
Према њиховој процени око милион и по до два милиона потрошача се тог дана суздржало од потрошње, иако су постојале и неке отежавајуће околности.
„У Хрватској се тренутно одржава Светско првенство у рукомету, па је ту доста странаца, који нису учестовали у бојкоту, као ни други туристи и радници из трећих земаља који у Хрватској раде“, објашњава Келемен.
Он подсећа и да је део пензионера тог дана отишао у куповину, јер су добили посебне понуде.
„Отишли су, јер су тај дан трговачки ланци, као одговор на наш бојкот, увели додатне попусте који нису били најављени. Нудили су само тај дан 20 до 30 одсто попуста на све“, указује наш саговорник.
Он додаје и да, за разлику од Србије, код њих велики део студентата није прихватио бојкот и нису се чак ни изјаснили о томе.
„Подржали су нас синдикати, подржао нас је Савез удруга за заштиту потрошача Хрватске, подржали су нас чак и мали трговци, који знају да су колатерална жртва и да ће сносити последице“, наглашава Келемен.
Каква је била реакција трговинских ланаца?
Реакција трговинских ланаца је била таква да су људи почели да виђају нове цене са доста великим попустима, каже он.
„Један трговачки ланац одлучио је снизити трајно цене за 20 одсто на 1.000 артикала. Значи, 1.000 артикала смо ми у једном дану дословце срушили по цени“, истиче Келемен.
Сад то креће даље, тврди он.
„Производи који су некад били на 10 или 15 одсто, сада се снижавају до 50 одсто. Наше цијене су постале сада мало прихватљивије“, наводи наш саговорник.
У овом тренутку, како каже, трговински ланци озбиљно разматрају ситуацију и хоће да седну за сто и са државом и са добављачима и са произвођачима, како би уравнотежили тај ценовни однос.
Келемен упозорава и људе у Србији да треба обратити пажњу на ланце као што је Лидл, који послује и у Хрватској, Србији и у Немчкој.
„Испоставило се да је исти производ у истом трговачком ланцу који послује у нашој држави, па чак и трговачки бренд, значи робна марка коју има тај трговачки ланац, ценовно био негде отрприлике 100 до 200 одсто скупљи у односу на исти тај артикал у истом трговачком ланцу у домовинској земљи, рецимо у Немачкој или Аустрији“, наводи он.
Може ли исти сценарио у Србији да доведе до пада цена?
Професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић за Данас наглашава да је најављени бојкот или уздржавање од куповине у великим трговинским ланцима израз неопходности скретања пажње на високи ниво цена које угрожавају животни стандард.
„Ако већ то нису учинили креатори економске политике, чији је то задатак, јавља се алтернативни механизам регулације тржишта. Међутим, за разлику од Владе и регулаторних тела, покрети потрошача могу учинити само краткорочне позитивне ефекте у смислу скретања пажње на један од горућих проблема одржавања куповне моћи потрошача“, објашњава он.
Стојановић додаје да је овај апел израз неке врсте „агоније“, проузроковане дугогодишњом инфлацијом.
„Србија има једну од највиших стопа инфлације у Европи, тако да се повећање зарада и пензија врло брзо ‘истопи’ када се оде у куповину. Потрошачи су у некој врсти новчане илузије – расту примања, али стални раст цена реално смањује или поништава номинални раст. Потрошачи нарочито тешко прихватају чињеницу да велики број производа и услуга плаћају по вишим ценама него становници других земаља који имају већа примања“, наводи наш саговорник.
Ипак, он сматра да су наведене активности потрошача без дугорочног ефекта, када су у питању основне животне намирнице.
„Једнодневни бојкот би трговци надокнадили у данима који следе. Међутим, уколико притисак на трговинске ланце буде значајан, трговци би били озбиљно упозорени“, наглашава Стојановић.
Предуслов за то је, према његовим речима, одлучност и хомогеност потрошача у спровођењу бојкота.
„Уколико је пад промета значајан, то свакако утиче на корекцију политике цена трговинских ланаца. Али, није проблем само у њима. Највећи ефекат би учинио притисак на сваку карику у ланцима снабдевања. То, на жалост, не могу у потпуности да учине потрошачи. Ту видим улогу креатора економске политике и независних регулаторних тела“, каже он.
Дугорочни ефекти би, како додаје, били могући само поспешивањем конкуренције и кажњавањем понашања од стране Комисије за заштиту конкуренције.
„То независно регулаторно тело није адекватно деловало у последњем периоду, што је, између осталог, довело до овако високог ниво цена. У Србији имамо превише олигополских и монополских тржишта којима се без законски омогућене контроле, дозвољава да се често понашају супротно од фер конкуренције“, указује Стојановић.
Привредни субјекти, како наводи, у цене уграђују такозвана инфлаторна очекивања.
„То јасно доводи до раста цена. Антиинфлационе мере морају бити енергичније и да дугорочније обезбеде заштиту потрошача, за разлику од краткорочних позитивних ефеката бојкота одређених трговинских ланаца“, закључује Стојановић.
И Павле Медић из Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) у изјави за Данас подсећа да је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) покренула поступак против највећих малопродајних ланаца.
„Ти поступци су углавном комплексни и трају дуго, међутим у овом случају због великог јавног интереса јесте важно да трају што краће. И у интересу целог ланца трговине јесте да се што пре открије у чему је проблем, јер такође је могуће да терет кривице у већој мери заправо сноси велепродаја“, објашњава он.
У том хипотетичком случају, како Медић додаје, беспотребно би се наносила штета малопродаји.
„Зато је важно да се процес погура“, наглашава наш саговорник.
КЗК се, како сматра, доста невољно упустила у процес и то после великих притисака јавности.
„Трагедија из Новог Сада и све што се након тога дешавало јесу скренули фокус са те теме, тако да је добро подсетити грађане на овај проблем још једном. Поготово што је захтев за фер конкуренцијом на тржишту један од темељних предуслова владавине права“, истиче он.
Међутим, Медић сматра да обустава куповине на један дан у том смислу има само симболички значај.
„Све што не купите у петак купићете или у цетвртак или у суботу. Дакле, треба још једном разбудити комисију и показати актерима у ланцу снабдевања да ипак долази време промена“, поручује он.
Медић је мишљења да није реално да КЗК не утврди разлог, који можда на крају и не буде колузија међу малопродавцима, али да нешто мора да буде узрок.
Он додаје и да је то што Ефектива тврди за висину цена у Србији у односу на Европу, сасвим тачно.
„Међутим, дугорочних алтернатива ипак нема пуно, што значи да је маркете тешко избегавати неки дужи период. Мали трговачки ланци најчешће имају и више цене од великих, јер раде са мањим количинама, па су им и улазне цене веће. То значи да овај проблем мора институционално да се реши“, указује Медић.
Ипак, он подсећа на речи преседника Ефективе Дејана Гавриловића да у петак грађани треба да „изразе свој став“.
Извор: Данас