Лазар Мијатовић је виртуоз класичне хармонике, а за светско такмичење у Паризу, одржано пре месец дана, летос је вежбао од 10 до 12 сати дневно.
Ужице – Чекала се с пажњом одлука стручног жирија на Светском трофеју хармонике крајем новембра у предграђу Париза након што су млађи јуниори, мајстори класичне хармонике с разних страна света, наступили са својим захтевним програмима. У избору за шампионско звање нашли су се Лазар Мијатовић (14) из Ужица (током девет минута одсвирао дела Скарлатија, Хермосе, Преча) и његова вршњакиња из Кине. Жири од 15 професора до детаља је мерио и оцењивао, сваки члан давао је оцену до 25 поена. Када су сабрали, за само 0,05 поена Кинескиња је била испред нашег Лазара (победника квалификација за то финале у коме се надметало 14 учесника).
Није, наравно, било свеједно младом Ужичанину, који учи осми разред Прве основне школе краља Петра Другог, а шесту годину похађа основну Музичку школу у граду на Ђетињи. Али стоички је поднео такав исход светског такмичења у свом узрасту, за које се летос на својој дугметари спремао од 10 до 12 сати дневно. И те како вредно је и звање вицешампиона света до 14 година, што је у Француској награђено пехаром и дипломом.
– Мало ми је недостајало да будем победник. Али потрудићу се током 2026. то да остварим – рече нам Лазар док смо ових дана за „Политику” разговарали у Првој основној школи.
Сматрају зналци да је програм који је извео у предграђу Париза био на нивоу знања са Музичке академије. Уз неспоран таленат за музику потекао из породице – отац Мирослав је три деценије хармоникаш у ужичким оркестрима, старији брат Стефан успешно свира клавир – Лазару је превасходно значило образовање у Музичкој школи уз професора Ђорђа Васиљевића.
– Лазар је имао срећу да га у Музичкој школи води професор хармонике Ђорђе, изузетан зналац који је учествовао на светским такмичењима и зна пут до успеха. Он је врло заслужан за Лазарев напредак. Мада дуго свирам хармонику (самоук, у народној музици), млађег сина нисам могао да научим класици – признаје отац Мирослав.
Пролетос је професор Ђорђе тројици истакнутих младих хармоникаша Мирку Шуњеварићу (бившем ђаку ужичке Музичке школе који сада студира академију у Нишу), Лазару Мијатовићу у шестом и Михаилу Пејовићу из Косјерића у петом разреду ниже Музичке, рекао да се спремају за јесењи Светски трофеј у Француској, где се надмећу најбољи с разних страна света.
– Припремали смо се током целог лета, свакодневно вежбали. Помогло ми је то, напредовао сам у техници свирања, разумевању композиција, мелодије. Веома добро сам се спремио за то такмичење – прича Лазар.
Најпре су се свету представили онлајн, за квалификације Светског трофеја послали видео снимке својих извођења композиција из различитих епоха и стилова. Лазар је у тим квалификацијама био најбољи, освојио прво место у категорији млађих јуниора. Уз њега, у финала су се пласирали и Шуњеварић (као други) и Пејовић (четврти), сви врло предани хармоници и класици.
Пет дана провели су на Светском трофеју, свирали пред жиријем. Део трошкова одласка сносиле су њихове породице, помогао је Горан Деспотовић из Женеве средствима фондације „Зора”. Лазар је постао вицешампион, Мирко био други у мастер категорији, Михаило трећи у Лазаревој групи.
Успех за сваку похвалу, на част овим момцима, њиховом професору и ужичкој Музичкој школи. Али протекао је без већег публицитета у граду и држави, није било ни градског пријема. Честитке су Лазару стигле од вршњака, награда у виду пехара од ђака из одељења у Првој основној и разредног старешине Дејана Николића. Та школа ће вицешампиону света на Савиндан доделити школску награду.
Директор Прве основне школе Душко Мијаиловић истиче да је Лазар добро дете из добре породице, омиљен међу другарима.
– Поносим се његовим успехом, то ми је на почетку мандата директора школе већ други светски подвиг наших ученика (недавно је јуниорски првак света из географије постао Дамјан Ћук). Надам се да је Лазарево друго место са Светског трофеја у хармоници сјајан уводу у наредне успехе ђака наше школе, а препознати смо по победама и на такмичењима у знању. Овим афирмишемо најстарију ужичку осмолетку о којој се шири добар глас – казао нам је Мијаиловић.
Лазареви најближи су, наравно, најпоноснији. Музика је битан део живота породице Мијатовић која живи у ужичком насељу Коштица. Једино није у музичком свету мајка Светлана, економиста и ослонац породице, али је супругу и синовима увек кључна подршка.
– Лазар је музикалност исказивао од раног детињства. Са пет година свирао је на дечјој клавирској хармоници коју сам му купио. Временом напредовао, па у трећем основне кренуо у Музичку школу прешавши на хармонику дугметару. Почео је да вежба класику и да се такмичи. Први пут награду је освојио 2023. у Сарајеву, да би се 2024. ређале његове победе на такмичењима у Тивту, Београду, Новом Саду. Истицао се међу вршњацима музичарима, вежбао и по пет сати дневно. А класика је захтевна – казује Мирослав Мијатовић.
Поносни отац, један од најбољих свирача народне музике у граду, уз осмех додаје:
– Радујемо се сви у кући светском признању, много у будућности очекујемо од Лазара, па и од Стефана. Ево сада коначно Лазару могу да признам да боље свира хармонику од мене. Али само у класичној музици.
На то се насмејао млади светски вицешампион и самоуверено додао:
– Знам ја да свирам и народну музику, кад бих више вежбао вероватно бих и ту био бољи.
Хармоника је Лазару животни избор. У идућој школској години кренуће у средњу Музичку школу, затим намерава да упише музичку академију – можда и у Русији где је образовање за класичну хармонику високо цењено и с дугом традицијом.
Извор/Фото: Политика
