Због информација у медијима и на друштвеним мрежама да је у појединим мењачницама за један евро потребно издвојити 120 динара, реаговала је Народна банка Србије. И то тако што је на неодређено време донела меру укидања могућности мењачницама да наплаћују прописима дозвољену провизију од један одсто. На овај начин ће, како стоји у саопштењу, мењачнице бити онемогућене да зарачунавају курс од 120 динара. Јер то није последица кретања на девизном тржишту већ њихове одлуке да максимално искористе оно што им дозвољавају постојећи прописи.
Тачније, оно што стоји у Одлуци о условима и начину обављања мењачких послова. Другим речима, те мењачнице код којих је курс био 120 динара за један евро, нису прекршиле дозвољени лимит прописан поменутом Одлуком. Казна је ипак уследила. И то не њима него свим овлашћеним мењачима. Односно свим мењачницама како не би шириле панику и изазивале „неоправдани психолошки притисак на девизно тржиште“.
Са друге стране, очигледно је да према мишљењу НБС банке својим курсом не шире панику. Иако је он углавном управо изнад тих 120 динара за један евро. Додуше, не код свих банака. И то не од пре неки дан, него практично од тренутка када Србија у пракси примењује фиксни девизни курс. Иако у теорији има политику пливајућег курса којег формира тржиште, тј. однос понуде и тражње на девизном тржишту.
Различити аршини
Наиме, на банке се пропис о дозвољеним одступањима од средњег курса који сваког дана утврђује НБС не примењује. У већ поменутој одлуци стоји да су мењачи банке, јавни поштански оператор и овлашћени мењач. Али исто тако стоји и да јавни поштански оператор и овлашћени мењач имају следећу обавезу.
„У курсној листи јавног поштанског оператора и овлашћеног мењача куповни курс по јединици стране валуте-евра не може да буде нижи од званичног курса динара према евру за више од 1,25 одсто, а продајни курс по јединици странице валуте не може да буде виши од званичног средњег курса за више од 1,25 одсто“.
Поред овога, овлашћени мењачи и јавни поштански оператор имају право и на наплату провизије од један одсто. Тачније, имали су до јучерашње одлуке Народне банке Србије да им то укине на неодређено време.
Са друге стане, банке немају такву обавезу. Ипак, транспарентности ради, НБС је банкама прописала обавезу да сваког радног дана до девет сати ујутру доставе НБС податке о најмањим износима који се плаћају при откупу новца, односно о највећим износима који се плаћају при продаји++ новца, тврдили су својевремено у Народној банци.
Различите курсне листе
Примера ради, званични средњи курс Народне банке био је јуче (16. децембра) 117,3615 динара за један евро. Када би мењачнице примењивале максимално дозвољена одступања од тог курса, у случају продајног курса он не би смео да буде већи од 120,016 динара за евро. То је дакле случај када оне формирају курс већи за 1,25 одсто од средњег и томе додају провизију од један одсто.
То доказује да оне мењачице које су евентуално и јуче продавале евро за 120 динара нису кршиле постојећи пропис.
Ипак, Форбес Србија није утврдио о којим мењачницама се тачно ради. На сајтовима водећих мењачница у Београду и другим градовима у Србији продајни курс био је јуче углавном између 118,5 и 118,8 динара.
Са друге стране, у водећим банкама на српском тржишту курс се кретао између 118,82 и 120,544 динара за један евро.
Када се упореде разлике између куповног и продајног курса у банкама и мењачницама дође се до рачунице да је та разлика у банкама углавном између четири и шест динара, док је у мењачницама то око два динара, а углавном и мање од тога.
Одлука ће изазвати додатну панику
Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, каже за Форбес Србија да је одлука НБС да укине мењачницама провизију типична популистичка мера којом централна банка поручује свом бирачком телу да се брине о грађанима и да неће дозволити колебања на девизном тржишту.
Та ће мера, тврди наш саговорник, изазвати контра ефекат.
„Ако Народна банка донесе ову одлуку зато што су поједине мењачнице повећале курс у дозвољеним границама, због нешто веће тражње, то је порука онима који немају поверења у финансијски систем да своју евентуалну штедњу у динарима претворе у евро. То ће изазвати још већу тражњу за девизама и већи притисак на девизно тржиште“, каже Ђукић и пита „да ли је реално да НБС у свом саопштењу каже да она на овај начин наставља активности усмерене на очување стабилности финансијског система. Значи ли то да неке мењачнице могу срушити финансијски систем Србије зато што је курс 120 динара?“, ироничан је Ђукић.
Он објашњава да је ово последица политичке вештачког фиксног курса који НБС годинама спроводи у пракси.
„НБС не сме да дозволи да се девизни курс у овом тренутку мења, то је главна политика креатора економске политике. Јер имате презадужену државу и презадужено становништво. Промена курса и слабљење динара би изазвало панику и неповерење и то власти не смеју себи да дозволе. Да до тога не би дошло, односно да не би НБС била приморана да снажније интервенише на девизном тржишту и брани динар, она доноси ове мере“, каже Ђукић.
Поготово је то, наставља он, проблем јер структура девизних резерви Србије као камена темељца стабилног курса није тако сјајна.
„То се не темељи на нето извозу као што би требало у здравим привредама, него на задуживању, односно емисији еврообвезница. И додатно на тржишту некретнина на којем се оне купују у еврима и у кешу“.
Дискриминација мењачница
Одговарајући на питање зашто једни аршини важе за мењачнице, а други за банке у којима је распон између куповног и продајног курса неколико пута већи, овај саговорник одговара:
„Највећи број банака у Србији су банке са страним власничким капиталом. И никада ова држава није и неће урадити ништа што би њих довело у неповољнију позицију. Једноставно је тако“, одговара Ђукић.
Подсетимо, банке су до 2012. и усвајања Закона о заштити корисника финансијских услуга остваривале значајне приходе од курсних разлика у случају отплате кредита. Од усвајања закона обавезне су да рате обрачунавају по средњем курсу, али немају са друге стране обавезу да курс формирају на начин како то раде мењачнице.
Верољуб Дугалић, некадашњи председник Удружења банака Србије каже за Форбес Србија да је одлука НБС последица страха да би повећање продајног курса могло извршити притисак на слабљење динара. А то би последично значило да би НБС морала да интервенише значајно како би курс остао стабилан.
„Очигледно су се неке мењачнице отргле контроли и због повећане тражње повећале продајни курс на максимум који је дозвољен. НБС овом одлуком жели да спречи додатни притисак на тражњу. И да стабилизује девизно тржиште на тај начин. Банке јој нису проблем, оне не врше тај притисак, оне су под њеном контролом директно и код њих је продајни курс већ на том нивоу. А и далеко већи промет девиза је у мењачницама него у банкама. Када говоримо о физичким лицима“, каже Дугалић.
Стабилност на климавим ногама
На крају, поставља се питање на каквим је то темељима финансијски систем Србије, ако неколицина мењачница које користе законом дозвољене могућности у креирању курсне листе могу да изазову панику и наруше стабилност финансијског система. Па их је потребно превентивно казнити, а продајни курс вратити на стање од пре неколико дана. Другим речима, на онај какав је и био и јуче у већини мењачница у Србији.
Форбес
