У основним и средњим школама тренутно ради око 2.000 наставника који нису завршили одговарајуће мастер студије, које би по закону морали да имају да би предавали одређене предмете.
Стога је новим изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања предложено да школе које не запосле наставника са одговарајућим образовањем могу то да учине на поновљеном конкурсу, са лицима која имају диплому из траженог поље, плус магистарска диплома у било којој другој области.
На пример, то би значило да математику може да предаје наставник који је завршио основне студије математике и мастер студије метеорологије.
То до сада није био случај, наставници су морали да имају дипломе магистра у одређеној области коју ће предавати.
Дакле, према садашњим правилима, 2,7 одсто наставника је нестручно у предметима које предају, наводи се у образложењу предложених измена.
У систему основног и средњег образовања тренутно ради нешто мање од 75.900 наставника.
Од овог броја њих 2.060 је нестручно, односно има завршене основне академске студије, али не и одговарајуће мастер студије, наводи се у образложењу.
Највише наставника без завршених одговарајућих мастер студија има из предмета математика (4,05 одсто), физика (4,02 одсто) и рачунарство (2,67 одсто).
Предложеним изменама требало би да се смањи број запослених који раде на дуже време на одређено време због чињенице да немају прописану стручну спрему, јер се сада отвара могућност да их школе примају на неодређено. период након поновљеног такмичења.
Валентина Илић из Синдиката образовања Србије наводи да је недостатак стручног кадра велики проблем, посебно на селу.
„Закон о основама система је морао да се промени на начин да се не деси да наставник физичког предаје биологију и хемију, као што смо имали један случај… То је заправо било краткорочно решење за нас. а сада би држава требало да да рок људима којима ће и они стицати диплому мастера из предмета који ће предавати. Важно је само да имамо стручне људе које ћемо убацити у систем“, каже Илић.
Наводи и да је 2019. године Удружење директора Србије саопштило да око 1.000 наставника тада није имало адекватно образовање. То значи да се овај број у међувремену повећао.
То је и противуставно, јер свако дете у Србији треба да има исте услове и исти квалитет образовања“, каже Илић.
Међутим, остаје нејасно (а на шта синдикати нису добили одговор од надлежних) јесте какву ће плату имати наставници који су запослени само на основу основних студија, односно да ли ће имати исту плату као и наставници који имају обе основне и мастер студије из обавезних наставних области.
Проблем је што је, на пример, математичар са дипломом магистра метеорологије са почетка приче магистрирао, али је запослен само на основу основних студија.
„Ако је неко завршио основне студије без магистратуре, који ће коефицијент имати када почне да ради, да ли ће то бити 17,32 или 16,88 (…) Ако му се вреднују само основне студије, без магистара не може да има коефицијент. 17.32. Људи који имају основне и мастер студије наставе не могу бити плаћени исто као наставник који је магистрирао, већ из друге области“, каже Илић.
Она подсећа да су у новембру прошле године синдикати имали састанак у Влади на коме је министарка за рад рекла да је просвета једина професија која не може да увози кадрове, што је чињеница.
„Министарство просвете Србије већ годинама упозорава да немамо технолошке вишкове, али да ћемо имати технолошке дефиците због веома лошег положаја просветних радника. „Млади се више неће уписивати на наставне предмете, а судећи по синдикалном чланству, све већи број људи одлази у пензију“, каже Илић.
Он наводи и пример Бугарске где су пензионисани наставници враћени на посао због недостатка кадра.
„Мало је незгодно. То су људи који су свој радни век провели са децом. Морате бити у одређеној кондицији и морате имати одређену количину младости да радите са децом и да идете у корак са њима. Тако да то није решење“, оцењује она.
Извор: Нова економија