У првом кварталу ове године забележен је просечан међугодишњи раст потрошачких цена од 16 одсто, а на инфлацију у овом периоду су највише утицали раст цена млека, сира и јаја, меса, чврстих горива, односно огрева, хлеба и житарица, поврћа и струје за домаћинство, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС) у анализи Трендови први квартал 2023.
Из РЗС-а су навели да је највећи утицај на раст укупних потрошачких цена имао годишњи раст цена млека, сира и јаја, пре свега због раста цена јогурта и киселог млека, свежег сира и млека, који је у укупној структури стопе раста потрошачких цена учествовао са 13,8 одсто.
Расту цена меса од 19,7 одсто највише је допринело поскупљење сушеног димљеног и усољеног меса, првенствено сланине и кобасице, свињског, говеђег и јунећег меса без костију, као и пилећег филеа, чије је укупно учешће у структури годишње стопе раста цене меса у првом кварталу износило 47,2 процента.
Највећи допринос годишњем расту цена хлеба и житарица, од 23,4 одсто, дали су поскупљење белог хлеба, сланих грицкалица, бурека, сланих пита, колача, торти и слатких пита које су у структури укупне стопе раста цена хлеба и житарица учествовале са 62,8 процената.
У првом кварталу цена поврћа је највише била одређена ценом кромпира, парадајза и паприке а као занимљиву чињеницу из РЗС-а наводе да је једини дефлаторни утицај имао пад цена купуса.
Чврста горива су у првом кварталу поскупела за 46,7 одсто, на шта је највише утицао раст цене чврстих горива, пре свега дрва за огрев, који је чинио 74,6 одсто укупног годишњег раста стопе чврстих горива.
Међугодишњи раст цена у статистичкој групи становање, вода, струја, гас и друга горива износио је 23,4 одсто, чему је највише допринело поскупљење струје за домаћинство из јануара 2023. које је чинило 29 одсто укупне стопе раста у структури ове групе у првом кварталу, док је у међугодишњој стопи раста укупних потрошачких цена учествовао са око 5,6 процената.
Извор: Тањуг
