Прексиноћ је у огранку библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“ на Златибору одржано књижевно вече Мирјане Ранковић Луковић. Збирка „Веровање свицу“ представљена је, након Чајетине, Ужица и Београда, златиборској публици. Њена форма, електронско и аудио издање, као и сама маштовито одрађена промоција, оставили су и овога пута публику са снажним емоцијама.
Иако киша и невреме нису заобишли чајетинску општину, у огранку библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“ на Златибору владала је права топла, гостољубива и дружељубива атмосфера. Љубитељи поезије и поштоваоци књижевног стваралачког рада Мирјане Ранковић Луковић, испунили су мали али пријатан простор ове библиотеке. Гости су и овога пута били Марија Вуловић, рецензент књиге, Мирјана Лопин Дризо која је читала стихове, док је преко видео бима својим гласом и одличном интерпретацијом песама публици говорио глумац ваљевског позоришта, Бранко Антонић. Вече је водила, испред организатора, Љиљана Ракић помоћник директора библиотеке. Ово је било друго књижевно вече у овом простору.
„Најновија збирка песама Мирјане Ранковић Луковић, ,,Веровање свицу“, привући ће нас магнетски у свој вилајет, у свој ,,пронађени Оз“, међу шкољке и ветрове, међу таласе и лађе, међу облаке и маслачке који на њих личе. Ако је песнички дар урођен, потврдиће нам, наново, да је пред нама чаробна књига рођене песникиње… Озрачена природом, ово је поезија чији је замајац у љубави, сва од емоција, топла и необуздана као живот сам. Ослушнете ли, чућете из ње одјеке народне лирике, али и савременог српског песништва; препознаћете, изнад свега, самородни дар истинског песничког прегаоца који је ослушкивао попце, цврчке и птице, друговао с кишама и снеговима, с боговима и људима, с песницима и жетеоцима, творећи стихословље ,,из љубовања и горковања“, рекла је Марија Вуловић.
Поред разговора са ауторком у којем је било речи о одбрани и опстанку поезије, родољубљу и родољубивим песмама у 21. веку, мотивима да се уради збирка у овој савременој форми , као и о томе у ком стилу писања се књижевница осећа најпотпуније, посетиоци су чули и песме у одабиру Мирјане Лопин Дризо и саме ауторке. Разноврсне по мотивима, од љубавних, елегичних, патриотских до оних које славе живот и дају оду радости, „Веровање свицу“ свакако је и овога пута оставило публику под утиском. Киша и суморно летње вече отишло је бар на кратко у запећак захваљујући песми Мирјане Ранковић Луковић коју , за крај овог приказа, дарујемо и читаоцима.
ДОДОЛА ЗА РАДОСТ
Киша ,сунце, сунце, киша.
Киша, киша, киша, киша…
Муња блесну, гром задрхта…
Па се онда све утиша.
Киша, сунце, киша, сунце
сунце,сунце,сунце,сунце!
Родио се осмех дана,
обасјао све врхунце.
Сунце, облак, киша, сунце…
Киша, облак, сунце, дуга!
Соко кликће, цвеће цвета,
љубав расте, бежи туга.
Извор: Златибор прес
