Како се цене буду враћале, најпре, у једноцифрену зону, а то очекујемо већ у јесењим месецима, односно пре краја године, може се очекивати и да ћемо ући у позитивну зону реалног раста зарада
Од 1. септембра плате просветним радницима, медицинским сестрама и техничарима у здравству и неговатељицама у установама социјалне заштите биће повећане за 5,5 процената. Реч је о око 205.000 грађана Србије, а од почетка наредне године увећање плата следује не само њима, већ и осталим запосленима у јавном сектору, за око десет одсто. Када се то тако најави, стиче се утисак да раст зарада иде у корак са ценама и да плате у Србији заиста вреде. То је недавно констатовао и Синиша Мали, министар финансија. Нагласио је да нису тачне тврдње да је реална зарада обезвређена. Јер, како је објаснио, када се посматра просечна плата из маја ове године, и када се упореди са мајском 2022, онда је овогодишња плата већа, а реални доходак је сачуван.
Економисти нису сасвим сагласни са овом констатацијом, јер инфлација то и демантује. Економиста Милан Р. Ковачевић сматра да је зарада у Србији обезвређена, за шта је довољно подсетити на податак да је инфлација донедавно била близу 14 одсто.
– Ми нисмо ни почели озбиљније да смањујемо инфлацију. Не можемо да сустигнемо тај раст, јер се она догађа свакодневно, а плате се исплаћују једном месечно. Онда заиста може и мора да се каже да су зараде обезвређене – наводи он. Додаје да у просеку куповна моћ, и пензионера и запослених, у Србији опада.
– То значи да спорије расту приходи свих запослених него што се креће инфлација – напомиње Ковачевић.
Да је међу политичарима ових дана приметан налет ентузијазма, примећује и Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, јер је у овом тренутку закључно са мајем ове године први пут на нивоу целе економије забележен и међугодишњи реални раст просечне зараде. Он ипак понавља да је инфлација, која је висока и која је последица ломова у свету, допринела управо реалном обезвређивању плата.
– Зараде су номинално знатно порасле, али изгубиле су у првој половини године на вредности. Како се цене буду враћале, најпре, у једноцифрену зону, а то очекујемо већ у јесењим месецима, односно пре Нове године, може се очекивати и да ћемо ући у позитивну зону реалног раста плата. Али, у овом тренутку то се не може рећи, посебно не у одређеним сегментима привреде – каже Николић. Додаје да ако се економија посматра као целина, бржи је раст зарада у приватном сектору, него у јавном.
– То је јако добро. Јер, маса плата је ту снажније порасла, зато што је већа запосленост, што је опет веома добро и одрживо. Али, међугодишње посматрано, зараде у јавном сектору су у последњим месецима ниже. Инфлација је била у јулу 12,5 одсто и врло је могуће да ће у последњем тромесечју ове године бити нижа. Закључно са мајем ове године први пут на нивоу целе економије забележен је и међугодишњи реални раст просечне зараде – открива Николић.
Додаје да се то дугује искључиво запосленима у приватном сектору, а они у јавном и даље имају знатан реални пад међугодишње просечне плате. То ће се вероватно исто исправити, у другом делу године како се инфлација буде смањивала – закључује наш саговорник.
Политика
