Са 230 динара, колико сада износи, минимална цена рада по радном часу биће 271 динар
Минимална цена рада биће повећана за 17,8 одсто, и у наредној години, уместо садашњих у просеку 40.020 динара, износиће 47.154 динара месечно. То је јуче, након седнице Социјално-економског савета, поновио Синиша Мали, министар финансија, пошто чланови савета, односно синдикати, послодавци и држава нису успели да се договоре око висине минималне зараде за 2024. годину.
– Одлука о износу минималне цене рада у Србији за следећу годину биће донета на седници Владе Србије 14. септембра, а предлог владе јесте да се цена радног сата од 1. јануара 2024. повећа са 230 динара на 271 динар и да минимална зарада износи 47.154 динара, односно 401 евро – истакао је министар финансија.
Држава тиме, фактички, није услишила раније захтеве синдиката да би минималну зараду требало најпре кориговати овог септембра, па потом и од 1. јануара наредне године, због свеукупне ситуације у земљи, изазване растом инфлације. Међутим, као што је то и било очекивано, донела је одлуку да додатно растерети послодавце због, како је раније појаснио министар финансија, до сада процентуално највећег повећања минималне цене рада у историји.
То значи да ће од 1. јануара 2024. године и неопорезиви део дохотка бити повећан, са 21.712 динара на 25.000 динара, потврдио је Мали.
Иако надлежни тврде да нема основа за повећање минималца у току ове године, Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независност” остали су при истоветном ставу, да је ово повећање неприхватљиво и недовољно, посебно ако се зна да последње измерену минималну потрошачку корпу од 51.754 динара минималац не може да покрије. Зато су и предлагали да се повећање минималне зараде подели у два корака, овог септембра за десет одсто, а у јануару 2024. за још 20 одсто, али је Министарство финансија на претходна два састанка одбило и да разговара о повећању које би важило у овој години.
Горан Милић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), подсетио је да је министар финансија на седници СЕС-а рекао да су „оправдани” параметри на основу којих је Министарство финансија урадило анализу о повећању минималца.
– И наши захтеви јесу реални, јер је мајска потрошачка корпа коштала готово 52.000 динара, а трошкови минималне потрошачке корпе знатно ће порасти до јануара следеће године – казао је Милић.
Представници послодаваца имали су одређене примедбе на предлог владе у вези с повећањем неопорезивог дела дохотка, али су на крају пристали на понуду државе.
– За један део привредника додатно растерећење послодавца од стране државе неће значити много, јер такви привредници неће моћи да подигну своје цене услуга нити ће тиме моћи да повећају свој промет. То повећање неопорезивог дела зарада није им дакле довољно да у целости компензују повећање минималне, а самим тим и осталих зарада – објаснио је Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.
Иначе, министар финансија је пре неколико дана чак рекао да минимална потрошачка корпа и минимална зарада нису ни у каквој вези. Ипак, подсећања ради, вредност минималне потрошачке корпе, намењене трочланом домаћинству, предвиђа око 280 динара дневно за храну по особи. На минималцу у Србији живи око 300.000 грађана.
Политика
