На данашњи дан, пре 14 година, преминуо је патријарх српски Павле, 44. поглавар на трону СПЦ. Патријарх Павле остаће упамћен по мудром вођењу Цркве у тешким временима, личној скромности и животу у складу са јеванђељем.
Патријарх Павле преминуо је, у сну у 95. години, а крај његовог одра у Саборној цркви прошло је пола милиона људи. По сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.
„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди“, поручивао је патријарх Павле. Саветовао је: „Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде“.
Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији или се вози јавним превозом. Устајао је врло рано, живео је у потпуности по јеванђељу и у складу са оним што је говорио.
Његова соба у Патријаршији била је до те мере скромна да је подсећала на монашку ћелију. Патријарх Павле је скоро током целе године био на посту на води, рибу је јео веома ретко, а месо готово никад.
Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.
Од његовог доласка на трон српског патријарха, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу, 1992. године. Године 1994, отворена је Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи, а 1997. године и Богословија у Крагујевцу, као одсек Богословије светог Саве у Београду.
Основана је и Информативна служба Српске православне цркве. У Београду је 1993. године почела да ради Академија Српске православне цркве за уметност и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).
Године 2002, настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета, из којег су га комунистичке власти избациле 1952. године.
Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је, 1988. године, звање почасног доктора богословља.
Ало
