Банке одбијају давање кредита због онлајн коцкања и апликација за упознавање.
Многим људима је захтев за кредит одбијен, а од банке нису добили одговор због чега је донесена таква одлука. Можда звучи невероватно, али проблем са подизањем кредита могу да имају и они који користе онлајн коцкање или плаћају садржаје за одрасле.
Прве ставке које клијент мора да испуњава да би био корак ближе томе да му банка одобри кредит јесу врста уговора на послу и плата. Да би добио кредит, клијент углавном мора да буде стално запослен, мада постоје и банке које одобравају кредит онима који су запослени по уговору на одређено време.
Такође, ту је и плата. За сваку позајмицу постоји одређени проценат који клијенту може да се „скида“ са рачуна месечно. Марија Т. доживела да је четири банке одбијају за стамбени кредит, и то јер није запослена код послодавца. Марија се већ годинама бави шминкањем, а има уредно регистровану фирму, плаћа порезе, а од својих примања може врло пристојно да живи. Ипак, стамбени кредит успела је да подигне тек у петој банци у коју је отишла.
Проблем је био што су је банке сматрале ризичним клијентом, јер нема „стандардни“ посао „од девет до пет“, па постоји ризик да ће одједном, изненада, остати без свих прихода, те да неће моћи да настави да отплаћује позајмицу. Банке такође могу да одбију да дају кредит ако банкари оцене да неко несавесно троши новац.
Када неко аплицира за кредит, он даје банци одобрење да приступа рачуну и подацима на њему. Управо тада банка може да види уколико потенцијални клијент несавесно троши новац. Када се каже да неко несавесно троши новац, банке не мисле на честу куповину гардеробе или видео-игара.
Банке у овом случају мисле на, примера ради, коцкање. Банка може да провери да ли је клијент уплаћивао онлајн кладионицу, па ако процени да је прешао границу „спортског клађена“, може да га одбије. У несавесно трошење новца банке сврставају и плаћање садржаје за одрасле или апликација за упознавање, јер им то делује као да се новцем не управља рационално.
Извор: Мондо